Песник чије је ново издање „Три поеме“ („Господе помилуј“, „Учини ми љубав“ и „Слава теби, Боже“) објављено и представљено у пуној сали Српске књижевне задруге, нерадо после казивања стихова о љубави и Богу прелази у свет „профане стварности“. Ипак, питамо га да ли ова „кључна подршка“ значи и охрабрење идеје да имовина СПЦ буде одузета власнику и постане културно добро државе Црне Горе.
„То би вам Харадинај одговорио много боље и тачније од мене“, каже у свом стилу Бећковић.
„Он је упућенији од мене у даљи ток догађаја. По мом осећању, садашња црногорска власт је победила свој народ, она има више гласова у Гусињу, Рожајама, Плаву, него у Пиви, Морачи, Ровцима и у свих седам црногорских брда. Можда би била идеја да та брда и не гласају, јер како год гласали — то је неважно.“
Ви говорите о оним гласачима који су стално између тога да ли су већински народ или национална мањина?
— По мом осећању, оно што се сад тамо догађа не заслужује да се зове Црна Гора. Њу и они све чешће зову „Монтенегро. То је једина држава која нема име на свом језику.
А над којом би државом данас плакао унук Алексе Маринкова?
— Над оном које више нема, која се упутила некуда куда нико никада није ни у сну снио да се може упутити. Она је раскинула са самом собом, напустила себе. И кренула испочетка, у неизвесност, у чију будућност ја, опет, не могу да верујем. Јер како бих веровао у вечност једног мехура?
Ви, уместо тога, верујете сопственом стиху који каже да ће „рђа са имена бити састругана“?
— Доживели смо ми и већих чуда, моћнијих подухвата дубље вере. Ово је нешто „од данас до сутра“, нешто на воденој подлози, што можда не би требало ни узимати за озбиљно. Ето, кад год, рецимо, ја некоме тамо предложим да моју мајку која је сахрањена у Колашину ишчепрљам и донесем овамо — јер она није мислила да почива у иностранству — они моји стари који су тамо кажу ми: којешта, ми смо преживели много већа чуда, па ћемо надживети и ово.
Каква је ваша прогноза црногорских председничких избора, како (пр)оцењујете кандидате?
— Мени је жао тих људи који се појављују као противкандидати. Они само дају легитимитет — кандидату.
