Стручњаци наводе да Русија шири свој утицај и увећава етничке тензије у земљама које се надају уласку у Европску унију, због чега је Брисел оживео планове за проширење.
Истраживач при Институту за међународне односе у Прагу Марк Галеоти оценио је да после здруженог реаговања Запада на тровање бившег двоструког руског шпијуна Сергеја Скрипаља у Енглеској, „Балкан постаје још важнији“.
„Русија тражи начине да узврати који би били асиметрични и који би обезбедили прилике Москви“, рекао је Галеоти.
Он је у чланку за Европски савет за спољне односе оценио да „Русија посматра Балкан као бојно поље за свој ’политички рат‘“ у настојању да скрене пажњу и створи „потенцијалне жетоне за преговарање с Европском унијом“.
Чарлс Капчан, директор за Европу у Савету за националну безбедност у Белој кући за време Барака Обаме, рекао је да „Руси користе прилику у последњем делу Западне Европе који је и даље политички дисфункционалан“.
Ситуација на Балкану личи донекле на Украјину, где је Русија прво прихватила да се Кијев приближи ЕУ, али не и НАТО-у, а онда променила став, што је довело до свргавања проруског режима, а онда и анексије Крима.
На Балкану, надметање с Русијом има потенцијал да посеје нову нестабилност у региону који се и даље опоравља од ратова деведестих у којима се распала Југославија, наводи „Њујорк тајмс“.
БиХ, која је некако спојена 1995. на крају рата, и даље је крхка конструкција подривена корупцијом, слабим вођством, етничким и националним тензијама, што је метафора за Балкан, наводи лист.
То је једна од кључних тачака које Русија настоји да искористи, рекао је Капчан, додајући да су друге Македонија, Косово и Србија.
ЕУ не пази довољно на руско-српске односе
Европска унија је понудила нову шансу земљама Западног Балкана да уђу у тај блок, али нико не верује да су те земље спремне за ЕУ, навео је „Њујорк тајмс“.
Лист наводи да је с изласком Велике Британије из ЕУ и покушајима Русије да искористи пукотине у региону, ЕУ изнела детаљан план за Балкан, при чему би Србија и Црна Гора могле да уђу у Унију до 2025. године.
У међувремену су се за Балкан заинтересовали и Американци.
Ново интересовање Вашингтона потиче из забринутости ширењем руског утицаја, навео је Рос Џонсон из Центра Вилсон, додајући да Конгрес САД тражи од Пентагона да изнесе „процену безбедносне сарадње Западног Балкана и Русије“.
Галеоти оцењује да Русија покушава да нађе своје место и у владама и у компанијама на Западном Балкану, тако да, када те земље уђу у ЕУ, са собом донесу и руски утицај.
Он оцењује да ЕУ није довољно пажљива кад је реч о Србији, где Русија има кључне инвестиције у инфраструктури и посебно у енергетици.
„Политика ЕУ је генерално била да се подржи шта год држи Западни Балкан мирним. То је веома опасно и ствара савршено окружење да Москва игра своје игре“, рекао је Галеоти.
Он, као и други аналитичари, каже да Брисел треба више да понуди и кад је реч о шаргарепи и кад је реч о штапу, нуђењем правих иницијатива за институционалне реформе и правих казни за њихово неиспуњавање.
Бивши амерички званичник, који је тражио да не буде именован, рекао је да је Балкан ново бојно поље хладног рата и додао да је Брисел био сувише ригидан у начинима на које је покушавао да одржи регион на правом путу.
Он је рекао да су реформе спровођене само када су Брисел и Вашингтон заједно радили на приморавању лидера да одустану од старих навика с корупцијом, заробљеном државом, политизованим судством и руским компанијама које покушавају да преузму кључну инфраструктуру и медије.
Капшчен је донекле оптимиста. Он каже да сви знају како ће се прича завршити — интеграцијом свих бивших југословенских република у ЕУ, а да је једино питање — када.
Танјуг
