Кад домаћин Русија заигра против Саудијске Арабије на московском стадиону „Лужники“, моментално ће нестати политика и друге бесмислице, а пријатељи фудбала широм планете осетиће удар адреналина који прати свако светско првенство.
Није свако светско првенство било незаборавно. Нека су била заиста одвратна, а нека су пратила озбиљне контроверзе, попут освајања купа домаћина Аргентине на Мундијалу 1978. кад је такмичење помогло да се подржи војна хунта која је мучила и убијала цивиле и кад је највећи фудбалер тог доба Јохан Кројф одбио да игра због кршења људских права.
Ово је листа пет најбољих мундијала, дата обрнутим редом, у избору „Спутњик интернешенела“:
Шведска 1958. (победник Бразил)
Млади и сиромашни Едсон Арантес до Насименто појавио се на терену кад се Светско првенство одржавало у Скандинавији.
Срећом, за коментаторе широм света, седамнаестогодишњак је био познатији као Пеле.
Играо је са Гаринчом, легендарним бразилским чаробњаком на крилу, познатијим под надимком Мала Птица.
Бразилски тренер Винсенте Феола одмарао је овај тандем у прве две утакмице у групи, а у финалу су Бразилци победили домаћине са 5:2.
Пеле и нападач Вава постигли су по два гола, а у финалу се уписао у стрелце и Марио Загало.
Међутим, најбољи стрелац првенства био је непоновљиви Жист Фонтејн, који је за Француску постигао 13 голова на шест утакмица. На првенство је отпутовао као замена за првог нападача у избору селектора — Ренеа Блијара, који је изостао због повреде.
Три репрезентације дебитовале су у Шведској — Велс, Северна Ирска и Совјетски Савез — али навијачи нису могли да прате њихове игре на телевизији због техничких проблема.
Остатак света дивио се совјетском голману Лаву Јашину, прозваном Црни Паук, који је бранио све што се могло одбранити.
Јапан/Јужна Кореја 2002. (Бразил)
Првенства понекад не обележе само велики играчи и одличне утакмице, већ су у првом плану навијачи. То је био случај 2002.
Између Сеула и Токија постојала је дуга историја „зле крви“ још од тридесетих година прошлог века, кад је империјални Јапан понизио Корејце, али су током месец дана 2002. године ове две велике нације оставиле сукобе на страну и организовале фантастично првенство.
Јапан — који је био домаћин финала — избацила је Турска истог дана кад је Кореја, предвођена селектором Холанђанином Гусом Хидинком, избацила Италију резултатом 2:1.
Међутим, пораз Јапана није био сраман, пошто је Турска одиграла своје најбоље првенство доспевши до полуфинала, где је изгубила од Бразила.
Јужна Кореја, прозвана „Црвеном армијом“ победила је у четвртфиналу Шпанију на пенале, али је у полуфиналу изгубила од Немачке.
Финале је обележио Роналдо, али ориганални, бразилски, не данашња португалска верзија.
Претходно финале (1998) било је понижавајуће за њега јер је због стомачних тегоба пружио слабу партију, а Француска је понизила Бразил са 3:0.
Овог пута, популарну Зуба био је незаустављив и постигао је два гола у финалу.
Шпанија 1982. (Италија)
Бразил 1982. несумњиво је најбољи тим који није освојио светско првенство.
У средњем реду били су чаробњаци са лоптом — др Сократес, Фалкао, Зико и Едер који су пружили сјајне партије у победама над Шкотском, Новим Зеландом и Совјетским Савезом.
Међутим, генерацију 1982. избацили су Италијани, у чијем тиму нису били само највећи „месари“ у одбрани, већ и незаустављиви нападач Паоло Роси.
Роси, према некима, није смео ни да наступи на првенству.
Добио је забрану од три године играња 1980. због учешћа у скандалу са клађењем у Тотонеру.
У жалбеном поступку казна је смањена на две године, због чега је селектор Енцо Беарцот могао да га изабере за тим за Мундијал.
Играо је лоше у групној фази, али је експлодирао у наставку такмичења.
Постигао је хет-трик у победи над Бразилом од 3:2, затим оба гола у победи над Пољском од 2:0 у полуфиналу и најважнији, први гол у финалу против Немачке, које је завршено резултатом 3:1.
Многи неопредељени навијачи уздали су се у Италију након страшног инцидента у полуфиналу, кад је немачки голман Харалд Шумахер нехотице нокаутирао и послао у болницу француског бека Патрика Батистона.
Шумахер чак није добио ни жути картон, а званично најбољи играч првенства Мишел Платини пропустио је шансу да заигра у финалу.
На првенству 1982. било је великих изненађења — Северна Ирска победила је домаћина Шпанију 1:0, а остварена је и највећа победа у историји светских првенстава — Мађарска је победила дебитанта Ел Салвадор резултатом 10:1.
Италија 1990. (Западна Немачка)
Можда је поетично то што је у лето 1990. неколико месеци после пада Берлинског зида и поновног уједињења Немачке после 45 година, репрезентација Западне Немачке освојила Мундијал.
Немци су победили Енглеску у једном од најупечатљивијих полуфинала у историји.
Драма је почела на првом мечу првенства, кад је фаворизовану Аргентину, предвођену капитеном Марадоном, победио Камерун са 1:0.
Домаћина Италију предводио је нападач Салваторе Тото Скилачи, који је освојио „златну лопту“ са шест постигнутих голова.
Међутим, Италија је изгубила у полуфиналу од Аргентине, која је очекивала победника утакмице између Енглеске и Немачке.
Немци су повели голом Андреаса Бремеа, али је енглески нападач Гери Линикер, данас ТВ коментатор, изједначио десет минута пре краја.
Утакмица је ушла у продужетке, а најупечатљивији момент биле су сузе Пола Гаскојна, популарног Газе, након што је добио жути картон због ког не би наступио у финалу, у случају да је Енглеска победила.
Међутим, Немци су прошли на пенале, и у финалу победили Аргентину резултатом 1:0.
Мексико 1970. (Бразил)
Енглеска је отпутовала у Мексико да би одбранила титулу освојену 1966. (првенство које је за длаку испало из топ-5) кад је била домаћин.
Међутим, судбина им није била наклоњена у одбрани титуле. Харизматични капитен Боби Мур био је ухапшен у продавници накита у Колумбији и оптужен за крађу.
Такозвани „Богота — наруквица“ инцидент умањио је шансе Мура да наступи на првенству, али је он условно ослобођен таман на време да се придружи тиму у Мексику.
Западна Немачка осветила се Енглеској за пораз у финалу 1966. победом од 3:2 у четвртфиналу. Енглеска је водила са 2:0, али су Немци изједначили осам минута пре краја и пласирали се даље голом у продужецима.
Немачка је изгубила од Италије у полуфиналу са 4:3 у продужецима.
Италија је водила 1:0, али су Немци изборили продужетке голом у последњем минуту.
У продужецима је постигнуто још пет голова, а Ђани Ривера је донео победу голом који је постигао неколико секунди после Герда Милера.
Бразил је победио Италију 4:1 у финалу, а последњи гол Карлоса Алберта сматра се најбољим голом свих времена.
Првенство се памти и по невероватној одбрани Гордона Бенкса, који зауставио неодбрањив шут главом Пелеа. Утакмицу је ипак добио Бразил резултатом 1:0.
