Како наглашава у свом чланку за „Азија тајмс“ политиколог Кристина Лин, слабљење режима у Дамаску угрожава Кину због проблема с њеним џихадистима, што значи да би Пекинг могао да употреби сву своју војну моћ да подржи Башара ел Асада.
Поједини медији на Блиском истоку писали су 2012. године о могућим војним вежбама у Средоземном мору, у којима би учествовали Иран, Русија, Кина и Сирија. То би били маневри великих размера, у којима би, према плану, било ангажовано 90.000 војника, 400 авиона, хиљаду тенкова, пише Кристина Лин, научни сарадник Центра за трансатлантске односе при Универзитету Џон Хопкинс.
Иако вежбе нису одржане, према мишљењу аналитичарке, то би био сигнал за САД и њихове западне савезнике да четири државе повлаче линију испред њих која се не сме прелазити. Како се испоставило, та линија пролази кроз Сирију.
Политичари у Вашингтону често пројектују сопствене страхове, жеље и неразумевање на друге, мислећи да ће се остали понашати на исти начин.
Таква неспособност за самокритику и за посматрање ситуације из другог угла веома су опасни и прете озбиљним грешкама – на пример, прерастањем оружаног сукоба у рат великих размера, наводи ауторка текста.
САД не узимају у обзир чињеницу да немају само оне црвене линије. Игноришући и нападајући интересе националне безбедности других држава, било да је реч о Русији или Кини, председник Трамп ризикује да отвори Пандорину кутију и да подстакне друге моћне државе да штите сиријску власт.
Какав је интерес Кине у Сирији? Према наводима појединих извора, кинеска војска већ је ангажована у зони сукоба и бори се с хиљадама ујгурских бораца који припадају ДАЕШ-у или Исламској партији Туркестана.
Џихадисти су 2016. организовали напад на Амбасаду Кине у Киргизији и Пекинг страхује да ће следећи напад бити изведен непосредно на кинеској територији или да ће бити усмерен против кинеских држављана или објеката од државног значаја у иностранству.
Ако ракетни напади САД свргну власт у Дамаску и омогуће тиме бројним опозиционим групама, међу којима су и ујгурски џихадисти, да делују у Сирији, јасно је да ће терористи моћи да наставе борбену обуку и да наоружани до зуба крену кући у кинески Синчуан.
Главни циљеви актуелног руководства у Пекингу су да се сачува територијална целовитост земље, као и власт Комунистичке партије. Ако САД створе услове у којима ујгурски терористи могу спокојно из Сирије да припремају напад на Кину, онако како је Ал Каида припремала напад на САД из Авганистана 11. септембра, то би могло да подстакне „кинеског змаја“ да сав свој капацитет усмери на супротстављање таквој претњи.
Пекинг је веома заинтересован за заштиту својих економских интереса. Кина једноставно не верује Америци која је у своју стратегију националне одбране уписала циљеве за обуздавање ове земље.
Кристина Лин је уверена да заједничким вежбама током последњих година у Средоземном, Балтичком и Јужном кинеском мору руска и кинеска армија показују Вашингтону да неће стајати по страни уколико САД одлуче да изведу било какав напад. Иако не постоји пуноправни савез ових земаља, сврставање Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје у нову „осу зла“ могло би да подстакне Москву и Пекинг да се додатно приближе.
Кинески стратези сматрају да, засад, притисак САД још није достигао степен који би безусловно захтевао савез Кине с Русијом, али таква могућност није искључена уколико Вашингтон постане активнији.
САД, међутим, то не узимају у обзир. Као земља која се последњих година није суочавала с ратом на својој територији, Америка оружане сукобе доживљава више као видео-игре, а термини попут „хируршког напада“ само маскирају суровост онога што се догађа.
Иако се Американцима рат чини као прилично погодан метод, због своје географске удаљености они нису у стању да схвате све тешкоће и ужасе ове појаве и склони су томе да га посматрају с дистанце.
Нису сви имали такву срећу, многе земље одлично су упознате с ратовима на сопственој територији и спремне су да реагују муњевито и жестоко на било какву војну претњу.
Познати новинар Нафиз Ахмед предвидео је 2014. године руску интервенцију у Сирији, у случају да се западне земље с борбе против ДАЕШ-а пребаце на покушај да издејствују промену режима и да на место Башара ел Асада поставе исламисте који би утицали на радикализацију муслимана у Чеченији.
Пре него што нареди ракетни напад, Доналд Трамп и његова администрација требало би да узму у обзир да „иза дамаског лава не стоји само руски медвед, него би могао да се крије и кинески змај“ и да ризикују да своје „хируршке нападе“ претворе у рат великих размера у Средоземном мору, у којем учествују велике и моћне државе, упозорава аналитичарка.
