Како се показало, напад је био више него симболичан. Министарство одбране Русије је саопштило да је испаљено више од 100 крстарећих ракета и ракета „ваздух-земља“. Испоставило се да је већина оборена и да нису досегле задати циљ. На пример, свих 12 ракета које су летеле ка аеродрому „Думејр“ оборено је. То не изненађује имајући у виду да је Русија Сирији испоручила 40 самоходних противваздушних ракетних комплекса „Панцир С1“. Они су се и прошле недеље добро показали кад су од 8 ракета које су испалили израелски Ф-15 оборили пет.
Сам циљ напада је оборио све доказе против Башара ел Асада о поседовању хемијског оружја. Бомбардован је истраживачки центар који се бави истраживањем хемијског оружја поред Дамаска, као и наводно складиште хемијског оружја у Хомсу. Ако је заиста тамо постојало неко хемијско оружје, досад би га осетили не само становници Сирије, већ и цео Блиски исток. Бомбардовање складишта хемијског оружја би било равно катастрофи. Зар је то био циљ западне „тројне“ коалиције?
Што се тиче остале материјалне штете, показало се да је сиријска власт дочекала напад спремна. Како јављају медији, сви војни објекти су били евакуисани, док су авиони били премештени у зону одговорности руске противваздушне одбране. Изгледа да су сви знали шта се спрема. Иако Американци негирају, француско Министарство одбране је саопштило да су „Русију раније упозорили на операцију“.
Све изгледа као да је напад био изнуђен. Као да је то морало да се одради. Медији већ недељама врше жестоку кампању чији циљ је водио ка једном — режим у Дамаску је морао бити кажњен. Због чега, то је тешко рећи. Можда због истребљења терориста, како сматра Иран. У сваком случају, на њима је велика одговорност за ноћашње догађаје.
Међутим, и сам амерички председник им је подилазио читаво време. Прво хоће да се повуче из Сирије, па неће, па прети. То само показује да нема јасну политику према Сирији и да све ради стихијски. Сиријски председник Башар ел Асад након овог напада може изаћи само јачи. Показало се оно што су многи већ наслућивали. Сиријска војска је за ове две и по године прилично напредовала, и то не само у борби против терориста, већ може успешно да одбија нападе и споља. Показало се да западне државе немају баш велики маневарски простор у Сирији и да не могу баш да гађају где хоће.
Председник Сирије Башар Асад најнормалније је јутрос дошао на посао.
