Јуриј Швиткин, заменик шефа Одбора Државне думе за одбрану, каже да је овај напад чин агресије и кршење норми међународног права.
„Сједињене Америчке Државе и њихови савезници игнорисали су став Уједињених нација о неопходности спровођења истраге под окриљем Међународне организације за забрану хемијског оружја. Русија је предузела све неопходне политичке и дипломатске напоре како би овај напад спречила, а и даље предузима све неопходне кораке, укључујући и одређене војне. Москва доследно поштује међународно право и позива међународну заједницу да осуди овај напад“, оцењује Швиткин.
Станислав Тарасов, стручњак за Блиски исток, каже да Москва пажљиво проучава ситуацију:
„Не искључујем да ће ускоро бити одржане консултације са Техераном и Анкаром. Такође, не искључујем да ће данас бити одржан телефонски разговор између Путина и Трампа. Након напада, Американци су се нашли у веома компликованој ситуацији, и то се види по врло контрадикторним изјавама које стижу из САД. Очигледно је да Вашингтон нема јасну и темељну стратегију за Сирију“.
Душан Пророковић, политички аналитичар, оцењује да ће интервенција оставити велике последице на међународне односе у целини, а не само на регионалну безбедност на Блиском истоку:
„Посматрајући припрему која је извршена кроз медије на Западу, као и поруке које су стизале од америчког председника, премијерке Велике Британије и председника Француске, напад није могао да буде избегнут. Што се осталих актера тиче, изузимајући Турску, која је отворено подржала бомбардовање, све остале реакције су очекиване“.
„Америка није имала излазну стратегију за сиријску кризу већ две године“, истиче Пророковић, „јер је ДАЕШ, у који су много инвестирали, доживео тотални колапс, тако да је њима био потребан јак потез да би се вратили у игру на Блиском истоку“.
