„Ако данас-сутра не чујете ништа о нашим акцијама у Сирији, то не значи да их нема. Не само да их има, већ вам гарантујем да смо последњих месеци стално активни у Сирији“, рекао је министар одбране Израела Авигдор Либерман на прес-конференцији уочи празника Пасхе.
Заиста, понекад изгледа као да израелски авиони стално облећу своју границу, одакле осматрају шта се дешава у суседству. Чим примете иранске војнике, одмах почињу да их „лове“ и гађају њихова складишта оружја.
„Израел не жели да током грађанског рата и спољне интервенције у Сирији настане антиизраелски режим са јаким проиранским елементима. Реализујући овај задатак, Израел се труди да не сруши систем и структуру власти у Сирији. Номинално, власт у Сирији је антиизраелска, али само на речима. Израел је навикао да живи са владом у Дамаску. Постоје неписана правила игре које грађански рат руши. Због тога Израел покушава да сачува Асада на власти“, рекао је за Спутњик стручњак Института за Блиски исток Сергеј Серјогичов.
Други задатак Израела је да не дозволи да Сирија постане прва борбена линија Ирана. Он зна да га Техеран сматра „малим ђаволом“ и зато има практично патолошки страх да би се ускоро у Ирану могла појавити нуклеарна бомба. Посебно сада када им је дошао скоро на границу. Чак је израелска војска у свом ваздушном простору недавно оборила ирански дрон.
Због тога, Израел с времена на време прибегава „хируршким“ операцијама као што је бомбардовање војних објеката у Сирији, као што се десило прошлог викенда, како би показао своју црвену линију. Руски експерт сматра да „Израелу уопште не треба велики рат“. „Он не треба ни Ирану који одлично зна да ће у случају рата изгубити од Израела. И Хезболах зна да ако да Израелу повод да крене, он може овог пута привремено окупирати Либан“, каже Серјогичов.
Иран већ сад трпи велике губитке у Сирији, и велики у томе број генерала. Како пишу неки медији, он већином шаље резервни састав како би војници стицали искуство у правом рату и врши њихову честу ротацију. Таква политика је прилично чудна — слати неискусне борце у прави рат има катастрофалне последице.
Русија и Израел — савезници из сенке
Што се тиче Русије и Израела, њихова сарадња је на први поглед прилично комплексна али врло делотворна.
Подсетимо, када је Русија покренула антитерористичку операцију у Сирији, премијер Бенјамин Нетанијаху је са војним врхом допутовао у Москву, где је договорено отварање специјалног војног канала за размену информација како не би дошло до нежељених инцидената. Заиста, за ове скоро три године никад се ништа није десило.
„И Иран и Израел су наши савезници, али са Јерусалимом имамо више додирних тачака него са Техераном, иако се трудимо да покажемо другачије. Ми се плашимо да јачање иранске позиције у Сирији може довести до нове спирале грађанског рата и погоршања међународног положаја у Сирији и уопште до распада Сирије. У исто време, нама је потребна подршка Ирана, потребна нам је њихова пешадија која тамо ратује. А Иран пружа и значајну материјалну помоћ Сирији, иначе бисмо морали сами то да радимо. Због тога морамо да узимамо у обзир интересе Ирана у Сирији“, објашњава Серјогичов.
Израел се и на међународној арени, иако је стратешки савезник САД, држи потпуно неутрално на кризу у односима Запада и Москве. Он је одбио да протера дипломате због случаја „Скрипаљ“, а и о хемијском нападу у Думи се врло опрезно изјашњава.
„Израел нас, на пример, не критикује за Крим, за Јужну Осетију и Абхазију. Он нас није подржао, али није ни критиковао. Неутралност Израела по тако важним питањима нам значи много и Американци су због тога љути на њега. Зато нам је важно да сачувамо сарадњу са Израелом на линији специјалних служби. Имамо одређене несугласице, различите погледе, на пример о Палестини. Израел је тежак партнер, али са њим се може разговарати“, закључио је руски експерт.
