Уз руског нафтног гиганта, до самог финиша трке је стигла и индонежанска компанија „Пертамина“, која такође претендује на ова изворишта. А какве изгледе реално има „Лукоил“, за Спутњик коментарише Омид Шукри Калесар, ирански независни експерт за енергетска питања.
„Руска нафтна компанија је фаворит на овом тендеру, али посебну опасност за реализацију пројекта има могући излазак САД из нуклеарног споразума“, истиче Калесар, који иначе живи и ради у Вашингтону.
Наш саговорник додаје да је у августу прошле године „Лукоил“ представио Ирану пројекат и своје замисли, како би у марту 2018. могао бити потписан коначни споразум. Током прошлогодишњег сусрета је Алекперов показао заинтересованост за развој иранског енергетског сектора и подвукао приоритетни карактер инвестиција у развој и експлоатацију нафтних налазишта.
Према прелиминарним прорачунима, минимална количина нафте на изворишту „Аб Теимур“ износи петнаест милијарди барела. Дневна производња из нафтног изворишта Бангестан достиже и до шездесет хиљада барела.
„Иран је рачунао да ће наћи много иностраних инвеститора како би даље развијао и истраживао изворишта нафте и гаса. До данас је са ’Тоталом‘ и једном кинеском компанијом закључен споразум за разраду 11 фаза ’Јужног Парса‘ — највећег налазишта гаса на свету, за које се претпоставља да има четрнаест билиона кубика гаса и осамнаест милијарди барела гасних кондензата. Ако буде закључен споразум за експлоатацију налазишта ’Мансури‘ и ’Шангуле‘, то ће бити први озбиљни уговор са иностраним компанијама“, каже наш саговорник. Калесар објашњава да су иностране инвестиције преко потребне како би се повећао обим истраживања и производних потенцијала налазишта нафте и гаса, јер производни капацитети иранских изворишта сваке године падају за 8 одсто.
„Могућност да САД напусте нуклеарни споразум је све већа, имајући у виду бројне промене на међународној сцени. Међутим, ако санкције ипак не буду враћене Ирану, онда се повећавају могућности за руске компаније у различитим областима нафтног и гасног сектора“, наглашава Калесар.
На тендер се пријавила и индонежанска компанија „Пертамина“, али није извесно да ли ће њима одговарати да потпишу уговор са Ираном уколико САД изађу из нуклеарног споразума и тиме на одређени начин казне Иран.
