Канцеларија ЕУ у Приштини послала је поруку косовским политичким лидерима да се не противи томе да се избори на Косову одрже 2018. године, пренео је приштински лист „Коха“, позивајући се на неименоване изворе.
Другим речима, ЕУ, која је после Америке други најзначајнији покровитељ самопроглашеног Косова, свом чеду је сугерисала да ванредне парламентарне изборе одржи до краја ове године. Да не би кварили слику ЕУ као оличења демократије, додали су самокритички да „ЕУ не би требало да се меша у слободну, демократску и политичку дебату на Косову“, али, како су објаснили, имају „јасно разумевање да су стабилност и ефикасно управљање у интересу народа Косова“.
Коментаришући ове сугестије ЕУ, Стефан Сурлић са Факултета политичких наука, за Спутњик каже да тренутна ситуацији у Приштини јесте врло нестабилна, посебно након изласка Српске листе из владе. А за предстојеће активности Приштине, пре свега у контексту обавезе формирања Заједнице српских општина, потребна је јака влада, додаје Сурлић, оценивши да се управо на томе темељи реакција Канцеларије ЕУ.
Он је подсетио да је управо Српска листа обезбеђивала већину постојећој влади у Приштини. Друге политичке опције, укључујући Демократску лигу Косова и покрет Самоопредељење, већ су се званично определиле да су за изборе и да неће дати подршку постојећој влади. С друге стране, то једно отцепљено крило покрета Самоопредељење, које сада чини група независних посланика, остало је двосмислено, каже Сурлић. Тврде да не желе да због Српске листе падне влада, а с друге стране кажу да ће је подржати до истека мандата уколико о томе постоји консензус свих политичких опција.
На питање колико је спорна сама личност тренутног премијера Рамуша Харадинаја који је у неколико случајева био изложен критици Запада, саговорник Спутњика сматра да за њих он није толико споран колико је за српску страну.
Ни недавно хапшење и изручење турских држављана припадника Гуленовог покрета, што је званична Турска поздравила, које је наишло је на осуду у различитим круговима ЕУ, не би било од посебног значаја да је у Приштини стабилнија политичка ситуација.
Оно што је највише сметало међународној заједници у случају Харадинаја је што нису знали да ли ће, ако се нешто договоре с њим, то бити и спроведено. ЕУ је потребна стабилна влада у Приштини и стабилан појединац, ма ко да је, али који ће моћи да испуни оно што је косовска влада преузела као обавезу, истиче Сурлић.
Зато он тврди да је за ЕУ једино спорно то што не постоји стабилна политичка сцена у Приштини и што су различити политички лидери своје интересне сфере поделили на, како каже, феудалан начин.
„Међународна заједница је свесна да у оваквој констелацији снага, где постоје посебне интересе Тачија, Харадинаја, Љимаја и Кадрија Весељија, у таквој врсти нејасних односа и нестабилне већине избори представљају једино решење како би се дошло стабилне владе, али и до кредибилног преговарача“, истиче асистент на Факултету политиучких наука.
На питање да ли је баш због тога како сада изгледа тамошња политичка сцена уопште и могуће да дође до нове стабилне владе, Сурлић претпоставља да избори неће много тога променити. „Влада ће поново морати да буде коалициона и опет ће зависити од гласова Српске листе“, сматра саговорник Спутњика.
