Када се Република Српска нађе на удару (про)западних медија и јавности и није нека вест. Међутим, што су избори ближи, (одржавају се у октобру ове године) и удари су маштовитији и немилосрднији.
Уз НАТО авионе који покушавају да заплаше грађане РС вежбајући гађање бојевом муницијом са осиромашеним уранијумом на полигону „Мањача“ и да их приволе да се „добровољно“ придруже Северноатлантској алијанси, босански медији, а и понеки из РС, покренули су питање представништава РС у иностранству, њиховог учинка и наводног трошења новца на њих.
Шта ће Републици Српској представништва у иностранству када већ постоје амбасаде БиХ — питају се критичари. Заједничка држава годишње троши 57 милиона конвертибилних марака на одржавање дипломатских представништава, док РС троши свега 4,7 милиона.
Са друге стране, из Владе РС стигло је саопштење које указује да се нико не бави питањем географске распоређености и сврсисходношћу појединих БиХ амбасада у свету, јер, на пример, на Блиском истоку постоји чак осам БиХ амбасада, док на појединим континентима нема ниједне.
Влада Српске оснива представништва у земљама у којима постоји потенцијал за јачање економске сарадње, интерес за сарадњу у областима културе, образовања, науке и туризма, као и у државама где постоји дијаспора пореклом из Српске.
Необјективно и селективно извештавање појединих медија о раду и деловању представништава Српске инструмент је за скретање пажње са катастрофалног стања у дипломатско-конзуларним представништвима и бројним аферама које у последње време потресају Министарство иностраних послова БиХ, наводи се у саопштењу.
Сврха представништава РС у иностранству је да промовишу и штите интересе РС на економском, културном, научном, али и на политичком плану, каже саветница председника РС за међународне односе Нина Сајић.
„Ми смо и раније имали критике и атаке који су долазили на рачун РС, а тицали су се њеног међународног представљања, али оно што имамо у последњих неколико недеља јесте да ти атаци, нажалост, долазе од српских представника у заједничким институцијама БиХ или чак и неких српских посланика из Народне скупштине РС“, каже Сајићева.
Она подсећа да је пре нешто мање од десет година Харис Силајџић поднео тужбу против РС због њеног, наводно, неуставног деловања на међународном плану.
„Ово што имамо у неколико недеља, и то морам са жаљењем да констатујем, не представља ништа друго него наставак политике Хариса Силајџића с краја 2008. и почетка 2009. године“, сматра Сајићева.
Учинак представништава, према њеним речима, није могуће измерити квантитативно, али свакако јесте квалитативно.
„Представништва РС делују као ’мини-амбасаде‘ и учинак њиховог рада није могуће измерити у квантитативном смислу. Али подсећам ваше читаоце и слушаоце да оно што је РС покренула 2006. и 2007. године није ништа ново. То представља тренд у свету. Узмите само да Фландрија има 11 представништава и преко 70 канцеларија, односно привредних представништава у свету; да Каталонија има 30 привредних канцеларија и 10, како их они називају, делегација у иностранству. Дакле, РС прати тренд који постоји у сложеним вишенационалним заједницама, као што је у овом примеру била Белгија“, објашњава Сајићева.
У земљи каква је БиХ, таква представништва више су него неопходна, додаје она.
„У сложеним вишенационалним заједницама, каква је БиХ, где је готово немогуће постићи консензус о чак и неким обичним питањима, наравно да је више него потребно да РС појача и интензивира своје међународно присуство, да ли кроз отварање нових представништава у иностранству или се ради о додатном присуству на међународним форумима и конференцијама, али ми пратимо тренд који већ извесно време постоји у свету“, каже Сајићева.
Као повод за покретање кампање против међународног представљања РС узет је податак да Бањалука планира отварање свог представништва у Загребу. Међутим, Сајићева каже да је разговора о отварању представништва РС у Хрватској било пре неколико година. Али не само у Хрватској, него и у још неким другим земљама.
„Мислим да се у овом тренутку праве стратегије. Наравно, све зависи од финансијских и економских потенцијала за отварање нових представништава. То је нешто што ће у наредном периоду Влада РС да анализира и да донесе одлуку у складу са потребама и могућностима РС“, каже Сајићева.
Као што се да закључити, испада да су критике на рачун међународних представништава РС заправо бајате, а да се представљају као нешто ново, свеже.
За сада РС има представништва у Бриселу, Јерусалиму, Вашингтону, Москви, Београду (које је најстарије), Штутгарту, Бечу и Солуну. Ова представништва основана су у европској традицији представљања региона и посебних ентитета и имају их све вишенационалне и сложене европске државе. Ипак, можда је БиХ „посебан случај“, па Српској неће бити дозвољено да их задржи?
