Божидар Боки Милошевић рођен је у Прокупљу 1931. године, а музиком је почео да се бави од 1950. године, када је захваљујући чувеном виолинисти Властимиру Павловићу Царевцу почео да свира у оркестру Радио Београда. Дипломирао је и магистрирао на Музичкој академији у класи професора Брун Бруна.
„За многе си био уметник, за нас ’само‘ наш тата“, објавила је на свом профилу на Фејсбуку поводом смрти оца Бокијева ћерка, Гордана Јовићевић.
Добитник је многобројних награда и признања, а међу њима и Награду за животно дело за свеукупан и изузетан допринос очувању српске традиције и културе, коју му је доделило Удружење за неговање традиције и очување баштине Ниша.
„Одлазећи често у Лесковац код рођака по мајци слушао сам тај мелос, веома јединствен и специфичан, и тако заволео кларинет и звук који њиме производим. Свирао сам на почетку око шест година виолину, а од 1947. не раздвајам се од кларинета. Ако истински желите да научите да свирате, за један инструмент потребна су два живота“, причао је новинарима Божидар Боки Милошевић.
За њим је остало четворо деце, од којих се троје успешно бави музиком. Син Милан је такође кларинетиста и живи у Ванкуверу, а ћерке Ксенија и Тијана су концертмајстори Београдске филхармоније.
„Морам једно да нагласим: сваки човек, без обзира на то којим се послом бави, колико је успешан у својој каријери и у личном животу, нико је и ништа ако није успео да од своје деце направи праве успешне и остварене особе“, причао је Милошевић о породици.
Блиц
