У интервјуу за Спутњик Бабич износи још један важан моменат:
„Током периода ликвидације хемијског оружја у Русији током 20 година, ОЗХО је организовала 811 међународних инспекција. Сваки од седам објеката је био прегледан у просеку 150 пута. Помињем 811 међународних инспекција поводом питања да је можда могло да остане нешто непримећено, односно да ли је могло нешто да промакне. Није. Једноставно је немогуће да је током толиког броја инспекцијских провера некоме нешто важно промакло“.
Совјетски хемичар Вил Мирзјанов, који је емигрирао у САД и написао књигу о гасу „новичок“, могао је, знајући формулу, у америчким лабораторијама да направи идентичне супстанце, сматра бивши председник руске државне комисије за хемијско разоружање.
„Већ 23 године Мирзјанов живи у САД и може се претпоставити да су он и његови сарадници у најсавременијим америчким лабораторијама могли да створе сличну отровну материју. Те лабораторије иначе нико не може да проверава, осим самих органа САД“, додаје Бабич.
Раније је лист „Тајмс“ објавио да су британске специјалне службе навеле да је могуће место где је наводно направљен отровни гас заправо лабораторија у граду Шихању у Саратовској области. Наводи се да је та информација била укључена у извештај који је Лондон објавио, како би се његови савезници придружили санкцијама и другим рестриктивним мерама против Руске Федерације.
Русија, међутим, има међународни сертификат ОЗХО који потврђује да су у фабрикама у Саратовској области ликвидирани погони за производњу хемијског оружја, истиче опуномоћени представник председника Русије у Приволжском федералном округу.
„Објекат ’Горњи‘, где се производило хемијско оружје у Саратовској области, ликвидиран је у складу са предвиђеним међународним стандардима и обавезама које је Русија преузела. Радови на уништавању погона су почели 2002. године и завршени су три године касније. Све ово су надгледали и потврдили међународни стручњаци, а Русија је од ОЗХО добила сертификат“, истакао је Бабич.
Наш саговорник је подвукао да се у погонима где се производио гас предвиђа покретање других производних процеса, као и да су у то име позвани и бројни међународни инвеститори.
„Према оценама стручњака, преостали објекти могу веома лако бити трансформисани у фабричке погоне и зато се бавимо тражењем одговарајућих инвеститора који би ове планове могли да реализују“, објашњава бивши председник руске државне комисије за хемијско разоружање.