Зашто је пуковник Гадафи решио да подржи Саркозија? Неки тврде да је он тако одлучио јер му је Саркози обећао да ће са спискова Интерпола скинути имена блиских Гадафијевих сарадника. Други пак говоре да је Саркози наводно обећао да ће се потрудити да укине санкције Либији…
— Знате, Либија се увек концентрисала на развој Африке. Либија је имала пројекте за развој афричког континента, као што је на пример било лансирање првог афричког сателита КАФ, увођење заједничке валуте динара на северу Африке или формирање заједничке афричке војске. Било је ту још различитих пројеката и планираних инвестиција.
Осим тога, пуковник Гадафи је изашао из пројекта савеза држава Медитерана који је развијао Саркози, јер бивши француски председник инсистирао на укључивању Израела, а Гадафи се са друге стране залагао за укључивање Египта и Грчке. Саркози је са великим ентузијазмом развијао и подржавао тај пројекат, али Гадафи је из тог савеза изашао због Израела.
Као треће, када је током посете Паризу, на позив француског председника, био потписан велики број споразума, Саркози је на конференцији за новинаре изјавио да је пријатељство ојачано бројним милионским уговорима. Међутим, у реалности Либија није баш ефикасно испуњавала преузете обавезе и можда се Саркози увредио, имајући у виду да је он Французе константно убеђивао да су односи са Либијом чврсти и добри у свим сферама.
Међутим, искрено говорећи, ја не знам какве је заправо пориве имао покојни Гадафи, а не бих волео да дајем неке личне оцене.
Како онда, после свега реченог, можете да објасните чињеницу да је Саркози окренуо леђа пуковнику Гадафију и постао један од иницијатора војне операције 2011. године?
— Заправо не знам. Можда се разлог крије управо у некој од поменутих чињеница попут рецимо тежње да се уведе заједничка валута или нешто друго. Такође, требало би поменути и учешће једне француске компаније која се бави експлоатацијом и прерадом гаса. Постојао је чувени блок 66 у Либији, иначе најбогатији природним гасом, и уговори потписани између две државе су предвиђали да се ниједна трећа страна нећи укључивати у те послове. Али након што је Катар купио део компаније „Тотал“, Либија је анулирала претходни споразум. Можда је, дакле, и ово један од разлога. Заиста има ту много тога и не могу рећи који је од фактора пресудно деловао на Саркозија.
Али оно што се мора рећи је да је Гадафи све време заправо очекивао да ће Саркози променити свој став.
Били сте у Либији када су почели оружани сукоби?
— Да. И даље живим у Либији.
Прича се да многи догађаји нису стигли до шире јавности 2011. године. На пример, 1. јула 2011. године се у Триполију одржавала велика акција у знак подршке Гадафију, али међународни медији о томе нису писали, светска јавност то не зна.
— Не само једна акција, већ неколико. То су биле такозване милионске манифестације у Триполију. Другим речима, рат против Гадафија је имао и своју медијску компоненту.
Према речима очевидаца, а и у неким медијима се може наћи податак да су НАТО авиони бомбардовали војне објекте, иако се заправо радило о цивилним циљевима…
— Својевремено је и либијска телевизија о томе говорила, приказивани су кадрови са лица места. Да, неколико цивилних објеката је било бомбардовано и то се може сврстати под „колатералну штету“, иако се НАТО два или три пута чак и извинио за своју грешку. „Међународна заједница“, односно ко год то био, напала је Либију и компромитовала мандат међународних институција који је регулисан резолуцијама и оснивачким документима. У овом случају је врло конкретна резолуција предвиђала ограничену зону летења, односно либијски војни ваздухоплов у лету или онај који тек полеће, могао је бити оборен у било којем тренутку. Али НАТО је обарао апсолутно сва ваздухопловна средства, чак и оне летелице које нису била поменуте у резолуцији.
То значи и цивилне летелице?
— Да, понекад и цивилне летелице, на пример у Триполију. Нешто од тога је приказивала и наша телевизија.
Говорили сте да је пуковник био веома великодушан и да је помагао многим државама и странама, не само Саркозију, већ су рецимо и бројне француске партије добијале либијску помоћ…
— Ако, на пример, обратимо пажњу на буџет Министарства спољних послова Француске, видећемо да се ради о две милијарде седамсто милиона евра, не рачунајући ту осамсто милиона евра који се издвајају за билатералну и мулилатералну помоћ и пријатељство Француске и њених сателита.
Дакле, то што је радио Гадафи или што ради француски дипломатски ресор није уобичајена пракса само у Либији или у Француској, већ у многим државама света и сматра се обликом политичке помоћи. Гадафи је показивао великодушност и према латиноамеричким, азијским, арапским и европским државама. То је била политичка, односно економско- финансијска помоћ.
Да ли знате да ли је Гадафи помагао и неким другим европским државама или другим француским партијама?
— Да, на ту тему сам доста слушао када сам радио у Женеви у Сталном представништву Либије при Одељењу УН за Европу. Осим тога, познат је пример којег се сећам, а гледао сам и на француској телевизији о томе како је један француски социјалиста био ухапшен због прихватања мита. Тада је било речено да је Либија подржавала Социјалистичку партију. То је додуше било у медијима, ја тада нисам радио за пуковника, већ сам био обични дипломата у Женеви.
