Подударност ставова Русије и Кине јасно је исказана током недавне посете кинеског министра одбране Веј Фенгеа Москви. „Кинеска страна дошла је да јасно демонстрира Американцима тесне везе оружаних снага Кине и Русије, посебно у овој ситуацији. Дошли смо да вас подржимо“, рекао је кинески министар на састанку с руским колегом Сергејом Шојгуом пре десетак дана.
Веј је иначе изабрао Москву за прву дестинацију након што је именован за новог министра одбране Кине, како је рекао, да би показао висок ниво развоја билатералних односа и чврсту решеност оружаних снага његове земље да јачају стратешку сарадњу с Русијом.
Оваква изјава без сумње шаље поруку свету да је у случају евентуалног рата Кина на руској страни.
Публициста и политиколог, шеф Московског политичког клуба Јевгениј Бењ, оцењује да се Кина недвосмислено окреће Русији, имајући у виду општи политички курс Пекинга, као и притисак који Вашингтон врши на Кину.
„Москва и Пекинг јесу савезници, развијају економске и војно-стратешке везе. Партнерство подразумева висок степен међусобног разумевања. Прагматична и уздржана Кина показује интересовање за дубљу сарадњу са Русијом, зато што на званични Пекинг Трампова администрација врши притисак, заправо исти онај притисак који је постојао и у време Обаме када смо били сведоци смањења обима кинеских инвестиција у САД. И упркос свему, Кина врло успешно конкурише финансијско-економском монополу САД“, каже Бењ.
Са њим је сагласан и Владимир Терехов, стручњак за проблеме Азијско-пацифичког региона.
САД воде Москву и Пекинг у загрљај
„Ситуација се развија тако да односи Русије и САД, односно Кине и САД, заиста воде Москву и Пекинг у међусобни загрљај“, каже Терехов и подсећа да САД у последње време врше притисак на Кину путем проблема са Тајваном и константних тензија у Јужном кинеском мору.
Последњих месеци, истиче он, посебно се актуелизује проблем Тајвана путем новог америчког закона који сада легализује односе Вашингтона и Тајвана, а ускоро би Тајван требало да посети и Џон Болтон. То ће бити прва званична посета члана Трампове администрације, а тамо ће га примити локални званичници према свим важећим протоколима.
„То је у свету дипломатије чин који се готово може изједначити са успостављањем званичних односа. Овај нови закон о Тајвану противречи односима Кине и САД, који су успостављени крајем седамдесетих година прошлог века. Дакле, Кина има изазове у односима са САД, баш као и Русија“, објашњава Терехов.
Напета ситуација у свету, сматра он, подстиче Москву и Пекинг на приближавање ставова, па и у области војне сарадње.
Чекајући „Члан 5“
Терехов, међутим, скреће пажњу да Кину и Русију засад не везује споразум попут оног који повезује земље чланице НАТО-а, где постоји чувени Члан 5 уговора, који каже да је напад на једну чланицу напад на целу Алијансу, а који аутоматски повлачи одговор целог војног савеза.
„Изјава кинеског министра одбране је више оно што би се у дипломатији окарактерисало као ’меморандум о намерама‘. Са друге стране, имамо и информације да Русија и Кина раде на заједничким пројектима војне технике, организују заједничке војне вежбе. Иако то није обавезни формат сарадње, изјава министра одбране Кине је политичка порука Вашингтону да Пекинг има потенцијал да у случају потребе нагло ојача своје позиције на међународној сцени на рачун савезништва са Русијом“, истиче Терехов.
