Шта се то иза Трампа ваља? Или му је војни атак на Сирију дао крила, па је већ дан касније наставио са нападима на Русију и Кину. Оптужио их је за „игру девалвације валуте“ и оценио да америчку економију и њену политику повећања каматне стопе оне користе за сопствену експанзију.
Ничим необразложена Трампова тврдња, коју нису успели да објасне ни западни финансијски стручњаци, можда и не би била толико чудна с обзиром на непредвидивост аутора, да америчко Министарство финансија само три дана раније није изашлo са потпуно супротном причом.
Трамп није дао никакав доказ за своју тврдњу, констатовала је и америчка агенција „Блумберг“, оценивши да су његови коментари били супротни редовном полугодишњем извештају Министарства финансија, према коме, с обзиром на успостављене критеријуме, није утврђено да иједна земља манипулише валутом. Међу америчким трговинским партнерима, посматраних шест највећих су Кина, Немачка, Јапан, Јужна Кореја, Швајцарска и Индија, а Русија није ни међу 12, констатовано је у извештају.
А то је био трећи такав извештај Министарства финансија објављен откако је на власти Трампова администрација и ни у једном Кина није означена као валутни манипулатор, напомиње „Чајна дејли“. Последњи пут када је америчко Министарство финансија именовало неку земљу да манипулише валутом била је то Кина 1994. године. Министарство, иначе, два пута годишње извештава Конгрес о томе да ли главни амерички трговински партнери манипулишу својим валутама.
По оцени „Блумберга“, овај нови Трампов напад ће послужити као додатно „гориво“ у трговинском спору између САД и Кине, али и према Русији, којој је Бела кућа недавно увела санкције.
После Трамповог твита, „Блумберг долар индекс“, који прати перформансе водећих светских валута у поређењу са доларом, пао је на најнижи ниво од 27. марта, а по оцени лондонског валутног стратега Вираџа Патела, то је још један знак жеље америчке администрације за слабијим доларом, поготово у односу на главне спољнотрговинске партнере.
Према писању британског „Индипенданта“, напад Трампа није ништа ново јер се он већ дуго жали што Кина одржава вредност јуана да би добила неправедну предност у трговини са САД. Лист, међутим, напомиње, да оптужбе за валутну манипулацију нису биле уобичајене према Русији.
„Гледајући курс јуана и рубље у односу на долар, није јасно шта је изазвало ову жалбу Трампа. Вредност јуана расте у односу на долар од средине 2017. године, када је износила 6,91 јуан по долару“, констатовао је познати британски економски стручњак Бен Чу. Он је додао и да је после нових санкција опала вредност руске валуте на 62 рубље за долар, али и подсетио да то ни изблиза није велики пад рубље као 2014. године, када је Запад први пут увео санкције Русији због Крима.
„Додатна тврдња Трампа да се ова наводна неправедна девалвација дешава док САД повећавају каматне стопе, такође је прилично чудна, јер када домаћа каматна стопа расте, домаћа валута природно има тенденцију да ојача према другима. Ипак, индекс америчког долара био је зачуђујуће равномеран у последњих неколико месеци, упркос повећању каматних стопа“, наводи економски уредник „Индипендента“ Чу.
Чуде се и „нападнути“. Тако је, реагујући на Трампов твит, председник одбора за финансије руске Думе Анатолиј Аксаков за РИА Новости нагласио да не разуме оптужбу која само може да насмеје јер су и пословни људи и влада заинтересовани за стабилну националну валуту.
„Чајна дејли“, лист који одражава ставове званичног Пекинга, данас констатује да је међу водећим економијама управо Кина најуспешнији пример уравнотежене спољне трговине у посткризном периоду.
Суфицит текућег рачуна у Кини био је само 1,4 процента БДП-а у другој половини 2017. године, што је значајно смањено од максималног, који је износио више од 10 одсто БДП-а у 2007. години. Јачање кинеског јуана у 2017. години помогло је да се смањи кинески трговински суфицит са Сједињеним Државама, пише лист.
Подсећа, такође, и на саопштење кинеског Министарства финансија да је значајно то што се придржавају својих обавеза према Г20 и уздржавају се од девалвације и не усмеравају девизни курс Кине у конкурентске сврхе.
После свега, шта стоји иза таквог Трамповог твита који је у потпуној супротности са ставом његовог министарства финансија?
„Блумберг“ подсећа да је објављен уочи окупљања шефова централних банака и министара финансија на пролећном заседању Међународног монетарног фонда ове седмице. Значи ли то да Трамп тврди пазар? У борби против трговинских неравнотежа каква је и трговински дефицит САД са Кином, који је прошле године износио 337 милијарди долара, Трамп се, по оцени „Блумберга“, све више окреће валутној политици.
Нема сумње да ће много штошта у вези са Трамповим натукницама, у Вашингтону на заседању ММФ-а разјаснити и гувернер Народне банке Кине Ји Ганг, који је још почетком марта нагласио да Кина нема намеру да манипулише својим девизним курсом како би покушала да подстакне трговину.
