Премијер самопроглашене Репубике Косово Рамуш Харадинај пред српским аудиторијумом изјавио је да о свему на Косову одлучују Американци.
Коментаришући ову тврдњу, председник Србије Александар Вучић констатовао је да су приштинске власти признале да САД воде њихову спољну политику и запитао се, „ако Албанци немају један стуб државности, шта онда траже од нас?“
Да ли је бивши командант ОВК, чија је група починила стравичне злочине над Србима, али и својим сународницима, заправо јавно признао да Косово није држава?
Професор Уставног права на новосадском Правном факултету Слободан Орловић, коментаришући изјаву Харадинаја, за Спутњик каже да Косово испуњава неке услове фактичке државе, међутим, подвлачи, ниједан од три елемента који је чине није у потпуности заокружен — ни територија, ни власт, ни нација.
„Они се именују ’Косоварима‘, односно дају неки нови идентитет, желећи да на тај начин поспеше државност те фактичке државе. Део народа не признаје ту власт, ни косовске институције. Треба рећи и да добар део народа, ако не и претежан, има држављанство друге државе која се зове Република Србија. Такође, територија није у потпуности заокружена, мада се од Бриселског споразума ствари по нас неповољно одвијају, јер они полако заокружују територију, северни део, али и даље имате српске енклаве са српском фактичком влашћу. Ту су и међународне трупе, односно територија са војним базама“, каже Орловић.
Он констатује да трећи елемент државности — власт — указује да је фактичка држава врста протектората. Подсећа да је она успостављена вештачки после НАТО агресије и одласка наших снага, али дефинитивно не може да се назове сувереном. Ту су и органи управне власти, односно представници Европске уније, што такође значи да елемент власти није заокружен, каже он.
„То што је Харадинај изговорио заправо је политичка порука, ’ево видите ко стоји иза нас, не радимо ништа без великог покровитеља‘, али не у смислу да ћемо преко његове изјаве изменити став о томе да ли је Косово држава или не у уставно-правном смислу. То је била порука личног самопоуздања изнета у јавности, да највећа сила стоји иза њега лично, па тако и иза косовске владе, да ништа не раде на своју руку, да за све питају великог покровитеља“, каже Орловић.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да ти покровитељи, када су стварали косовску државу, уопште нису имали у виду да она треба да постане суверена. У евроатлантској империји ствари функционишу по систему хијерархије међу ентитетима, на врху пирамиде је Америка, испод ње је први круг савезника, па други и на крају клијентске државе и ентитети, објашњава Анђелковић.
„Косово је замишљено да буде најнижи тип ентитета, једна врста протектората, ван свих модерних европских вредности и закона, где може да се ради било шта. Чињеница је да Косово нема ни спољну ни унутрашњу политику, не зато што Србија то оспорава, већ зато што су они који су се борили за стварање косовске лажне државе, они који су је стварали, желели да то буде њихова модерна колонија“, каже Анђелковић.
Коментаришући наводе Харадинаја, председник Србије је додао да наша земља о косовском питању пре свега води разговоре са САД, а затим и са Великом Британијом и неким земљама у ЕУ које, како каже, драматично различито доживљавају Косово.
Анђелковић сматра да се Србија и раније поставила рационално, да не гледа много на Приштину, већ на Вашингтон, Лондон, Париз и Берлин, на делове конзорцијума који управља Косовом.
„Они су извршили агресију на Србију, они су окупирали Косово, они су прогласили такозвану косовску државу. Са њима можемо нешто да постигнемо, а не са Албанцима. С друге стране, кад Албанци праве проблеме, ми често лажно помишљамо да то успевају на основу свог лобирања. Сувише су они на ниском цивилизацијском, економском и сваком другом нивоу да би заиста могли да излобирају геополитички курс Запада. Они могу само персонално понешто да излобирају за себе. Свеједно да ли ће у првом плану бити Харадинај, Тачи или неко од њихових економских партнера, Запад је тај који диктира темпо и смер“, подсећа Анђелковић.
Он додаје да је друга страна медаље то што је Запад по појединим питањима нехомоген, па се сукобљава. Немци можда имају интерес да се одржава мир на Балкану, док Американци од Косова праве темпирану бомбу, каже овај аналитичар.
„То је већ унутрашња ствар конзорцијума. На Србији је сада да рационално преговара са кључним и западним играчима како би успела да извуче неки минимум уступака. С друге стране, она се ослања максимално на Русију, јер ни Запад не жели да се отвори нови фронт на Балкану. Већ имају фронтове од Украјине до Сирије, па им није интерес нови. Србија је у позицији да, ослањајући се на Русију, нешто постигне. Русија нам је кључни адут у преговорима са Западом“, закључује Анђелковић.
Дакле, признао Харадинај да Косово није суверено или не, чињеница је да ова „држава“, уз све осмехе и покушаје њеног премијера да покаже достојанство државника научене на неком тренингу покровитеља, не испуњава ниједан од елемената државности.
„Реалност је да Косово постоји“, рекао је Харадинај, између осталог, у интервјуу за „Хепи“ телевизију. То је последња чињеница на коју је требало подсетити гледаоце у Србији, да им је ту колевка цео један миленијум.
Гледаоци често верују у оно што им се сервира, али не треба заборавити и оно што осећају, каква год да је реалност, данас или догодине.
