Након пораза у првом кругу предсједничких избора, чини се да опозиција у Црној Гори нема превише разлога да буде задовољна. Док су, на примјер, сви лидери мађарских опозиционих странака чије су партије ушле у парламент поднијели оставке након што је партија премијера Орбана однијела убједљиву побједу у тој земљи, у Црној Гори истовремено као да се вјештачки ствара атмосфера да се заправо ништа значајно у недељу није десило, па опозициони прваци данима не помињу пораз на предсједничким изборима.
Изостанак било какве анализе и одговорности због још једног пораза, према ријечима аналитичара Драгана Росандића, нажалост није ништа ново у политичком животу Црне Горе.
Он за Спутњик објашњава да анализе избора нема јер су се резултати те анализе знали и прије два мјесеца с обзиром на то како је опозиција дјеловала у последњих пола године. Као разлог такође додаје и немогућност црногорске опозиције да до последњег тенутка усагласи заједничког предсједничког кандидата, што је, по њему, на крају резултирало изнуђеним ријешењем са Младеном Бојанићем, као кандидатом већинског дијела опозиције.
„Још тада је било јасно да опозиција нема теоретских шанси на овим изборима. Анализе нема јер ће опозиционари, по њиховом старом обичају, сада преспавати неких 5-6 дана и чекати да се ситуација мало релаксира, и онда као да ништа није било кренути у нову кампању и нове поразе… И то све без икаквих анализа, одговорности и подношења рачуна грађанима. У опозицији просто није било никакве синхронизације, тако да је свако водио рачуна о својим партијским интересима припремајући се за локалне изборе у Подгорици и још десетак градова“, сматра Росандић.
С обзиром на то да је сада савим очигледно да је опозиција изборе за предсједника Црне Горе унапријед жртвовала у корист локалних избора 27. маја, од којих ће најзначајнији бити они у Подгорици, Росандић сматра да то што је Ђукановић у недјељу остварио тијесну приједност на изборима у главном граду не мора ништа да значи, подсјећајући да је на претходним парламентарним изборима у Подгорици опозиција била боља за неких 5-6 хиљада гласова.
Наш саговорник је мишљења да ипак не треба мијешати парламентарне, локалне и предсједничке изборе, мада одређене реперкусије постоје.
„Локални избори су специфични. На њима ће бити и већа излазност. Без обзира каква је, опозиција има пристојне шансе у Подгорици, само зависи како ће се позиционирати, и очигледно је да ћемо ту имати неко преливање гласова од одређених групација према другима, јер већ су најављене и неке коалиције као што су Демократе и УРА, што је, по мени, једна непринципијелна коалиција која може да иде наруку рецимо Марку Милачићу и Правој Црној Гори. Не би ме зачудило да један дио бирача емигрира од Алексе Бечића и његове партије према Милачићу јер су они ипак једна издефинисанија партија са јасним одговорима на бројна питања, док су ови остали прилично нејасни. Тако да предвиђам да би изненађење избора могла да буде Права Црна Гора са Милачићем, јер су они у Подгорици узели око 3.700 гласова, што је преко 3,5 одсто и цензус је ту забетониран. Ако понове тај резултат, ући ће у локални парламент са једним или два одборника, а то могу да буду кључни одборници за формирање локалне власти у Подгорици“, каже Росандић.
На крају, и поред, како се сада чини, прилично сигурне власти ДПС-а на готово свим нивоима у Црној Гори, Росандић сматра да би врло могућа побједа опозиције у Подгорици могла да означи прекретницу када је у питању власт на републичком нивоу.
„Побједа опозиције у Подгорици би озбиљно заљуљала темеље републичке власти. Ђукановић јесте побиједио на предсједничким изборима, али ипак се све врти око републичке власти у парламенту. Ако би опозиција побиједила у Подгорици и у још неколико значајних градова, онда би то озбиљно дезавуисало власт на републичком нивоу ДПС-а, јер све је под знаком питања још од парламентарних избора који су спроведени у атмосфери неког измишљеног ’државног удара‘ и легитимитет те власти је упитан. Ако би пала Подгорица, онда се ту већ постављају озбиљна питања као и валидности саме власти на републичком нивоу“, закључује наш саговорник.
