00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Случајно откриће спасава свет: Мутирајући ензим једе пластику

Пратите нас
Ово откриће би могло да помогне при решавању глобалног проблема загађења пластиком и да омогући потпуно рециклирање пластичних флаша, пише Гардијан.
Отров у боци - Sputnik Србија
Пластика: Отров, завера или нешто треће — зашто Србија ћути?

До 2050. године у океанима би могло бити више пластике него риба. Срећом, постоје бројни иновативни начини за решавање тог проблема.

Ново истраживање подстакнуто је открићем из 2016. године, када је на отпаду у Јапану пронађена бактерија која је природно еволуирала и почела да се храни пластиком. Научници су сада открили детаљну структуру кључног ензима који производи та бактерија.

Међународни тим научника анализирао је ензим како би открили како је настао, али су случајно молекул учинили још делотворнијим у разградњи ПЕТ-а, који се користи за производњу пластичних флаша.

„Догодило се да смо заправо побољшали ензим, што нас је прилично изненадило. Реч је о сјајном открићу“, рекао је професор Џон Мекгин.

Ензиму мутанту треба неколико дана да почне да разграђује пластику, што је неупоредиво мање од стотина и стотина година потребних да се пластика разгради у мору. Научници су оптимистични и мисле да је тај процес могуће и додатно убрзати и да ће откриће врло брзо моћи да се примењује.

„Надамо се да ће нам тај ензим помоћи да разградимо пластику на почетне компоненте, а то значи и да нећемо морати нову пластику да производимо из нафте, а све то доприноси смањењу количине пластике у околини“, каже Мекгин.

У свету се сваке минуте прода милион пластичних флаша, од чега се рециклира само 14 одсто, а велика количина заврши у светским морима. Због тога су и најудаљенији крајеви на планети постали загађени пластиком која угрожава живот у мору, а што опет утиче и на човека који једе пластиком контаминирану храну.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала