Немачка је забринута због последица које би по њене компаније могле да имају нове санкције САД Русији. То је разлог што ће званичници Немачке тражити посебан третман за своје компаније, најавио је „Волстрит џурнал“.
Према писању „Дојче велеа“, на удару су немачке компаније које истовремено сарађују са руским које су под санкцијама, али и имају послове у САД. Оне, наиме, морају да одлуче да ли ће прекинути пословање у Русији, које у највећем броју случајева има дугу историју, што би, према процени стручњака, могло много да их кошта, пренео је „Дојче веле“.
За те олакшице, како напомиње „Волстрит џурнал“, лобирали су немачки гиганти „Сименс“, „Дајмлер“ и „Фолксваген“, који не желе да буду жртве политичког препуцавања Москве и Вашингтона. Зато ће се немачки министар финансија Олаф Шолц током посете Вашингтону ове недеље заложити за посебан третман немачких компанија, наводи амерички лист, додајући да и канцеларка Ангела Меркел планира да покрене то питање приликом сусрета са америчким предсeдником Доналдом Трампом крајем априла у Вашингтону.
Та вест је већ изазвала коментаре на друштвеним мрежама, са питањима где се то деде немачка сувереност када ће о судбини њених фирми одлучивати Трамп.
Коментаришући најновију ситуацију, дописник РТС-а а из Немачке Ненад Радичевић за Спутњик каже да су влада у Берлину, а нарочито канцеларка Меркел итекако заинтересовани да немачке компаније заштите на све могуће начине. Нарочито, како је додао, с обзиром на несагласје са новом америчком администрацијом и новим мерама које је увео Доналд Трамп.
Он је подсетио да је на данашњој конференцији за новинаре са француским председником Емануелом Макроном, Меркелова чак и истакла како у Вашингтон путује 27. априла и да је намерно изабрала САД за своје прво спољнополитичко одредиште после реизбора за канцеларку. Она је објаснила да су јој ти трансатлантски односи веома важни и да жели да их учврсти, нарочито с обзиром на несугласице Европе и Америке у минулих годину и по дана.
То што ће Немачка од САД тражити погодности за своје фирме које ће бити на штети због америчких санкција Русији он, међутим, не види као слабост Немачке.
„Мислим да у овом тренутку Немачка жели, пре свега, да издејствује највећи интерес за своје компаније. Немачка канцеларка је у том смислу чак спремна да можда прогута свој понос и да то изнесе као један од најважнијих циљева током посете Вашингтону и да Трампу дâ за право да он буде онај који се пита“, указао је Радичевић на прагматичност Меркелове.
Он је подсетио на њено искуство у контактима са најразличитијим светским лидерима, истичући да немачка канцеларка има разрађену тактику како да им с једне стране подиђе, а да с друге стране изгура интерес за који се залаже.
На питање да ли је тај захтев Немачке знак да санкције Русији предуго трају и да због њих трпе све стране, саговорник Спутњика каже: „Апсолутно“.
„У Европи драстично опада увереност да су санкције Русији нешто промениле. Европа и у питању украјинске кризе чека неки конкретан помак у односима са Русијом, који би могао да послужи макар за ублажавање тих санкција“, мишљења је Радичевић.
Он сматра да су нове америчке санкције и цео тај однос према Русији протеклих месеци добрим делом условљени унутрашњемполитичком ситуацијом у САД и бројним истрагама које се воде због сумње у у руско мешање у америчке изборе и евентуалну везу руских институција и званичника са Трампом пре него што је постао председник.
„Све то је утицало да Трамп постане попустљивији према јастребовима у америчкој администрацији и мора да докаже и тим новим санкцијама да није проруски настројен, јер је тренутно у САД, чини ми се, горе него у време шездесетих и седамдесетих рећи да је неко комуниста“, сматра дописник из Немачке.
На питање каквом се исходу у разговору са Трампом Меркелова може надати у питању повластица за немачке компаније, Радичевић каже да је уверен да ће неки договор бити постигнут.
„Мислим да ће договор бити негде између, где ће се неке од великих немачких корпорација можда обавезати на веће инвестирање у САД. То ће послужити Трампу да америчкој јавности докаже да је он испунио предизборно обећање да ће запослити Америку, односно да ће америчке послове вратити у Америку. Мислим да ће се решење наћи негде у том правцу“, истиче саговорник Спутњика.
Руски аналитичари, међутим, нису оптимистични по питању попуштања америчког притиска.
По оцени директора Института стратешког планирања, проф. др Александра Гусева, Американци оваквим потезима убијају две муве јер слабећи Руску Федерацију, они слабе и економију европских држава. Његова претпоставка је да ће санкциони притисак бити све јачи, јер Американци тиме апсолутно ништа не губе, а Европљани губе много, а Немачка губи значајно више од осталих европских држава.
Гусев је навео да Русија и САД имају релативно малу трговинску размену, свега негде око 30 милијарди долара, док је између Русије и Немачке чак и у условима санкција обрт вредан око сто милијарди долара. Уз то, 34 одсто енергената у Немачку стиже из Русије, из чега је јасно како америчке санкције Русији утичу на пословање немачких компанија. Он је прецизирао да Русија и Немачка имају и више од 3.500 заједничких компанија у којима ради 330 хиљада људи.
„Ми смо заинтересовани за норамализацију односа са Немачком. Али њихов главни патрон то не дозвољава. Убеђен сам да ће САД контролисати руско-немачке односе и вршити притисак на немачки бизнис и политичку елиту“, није оптимиста Гусев.
Професор руске Академије социјалне управе, Анатолиј Петренко, сматра да се ради о томе да немачки бизнис никада није ни одустао од сарадње са Русијом.
Они који су одустали од сарадње су немачки политичари, а сада су коначно и они почели да се буде, јер ове санкције које утичу на односе Русије и Немачке, наносе штету економији обеју земаља, каже Петренко за Спутњик.
Он напомиње да ће и гасовод „Северни ток 2“ коначно бити постављен преко територије Немачке, што за њену економију значи веома велики приход јер новац од транзита није занемарљив. Ако до тога не би дошло, онда би се губици мерили у стотинама милиона евра, истиче Петернко и додаје:
„Или ће Трамп увести буквално свима санкције, царине или баријере, или ће полако почети да сарађује.“
