Светска првенства се памте годинама, између осталог, и по незаборавним головима.
Многи играчи који су их постигли, попут Нигеријца Данијела Амокачија који је постигао спектакуларан гол против Грчке 1994. године, већ су заборављени, али клипови са њиховим мајсторијама нису, пре свега, захваљујући Јутјубу.
Уз дужно поштовање Французу Дидијеу Сиксу за гол из 1982. године и Уругвајцу Алсидесу Гиђи који је 1950. „сахранио“ Бразил на Маракани, ово је пет најбољих голова на Мундијалима.
Дијего Марадона против Енглеске 1986.
Вероватно је Дијего Марадона у Енглеској познатији по голу који је постигао „божјом руком“ на првенству 1986. године у Мексику.
Међутим, четири минута после једне од највећих превара у историји фудбала, чаробњак из Буенос Ајреса постигао је један од најлепших голова у историји светских првенстава.
Марадона је имао 25 година и био је на врхунцу каријере.
Примио је лопту на својој половини, „послао по бурек“ енглеског везног играча Питера Рида и сјурио се ка голу Питера Шилтона са лоптом која као да је била „залепљена“ за његову ногу.
Потом је предриблао дефанзивца Терија Фенвика, који се није усудио да га фаулира у страху од другог жутог картона, а затим и Терија Бучера и ушао у шеснаестерац.
Енглески голман Шилтон је истрчао, али га је Марадона прошао и послао лопту у гол.
Енглеска је касније постигла гол али је изгубила са 2:1.
За Аргентину, која је изгубила у рату за Фокланде четири године раније, била је то нека врста освете, а био је то и почетак легенде о Марадони.
Карлос Алберто против Италије 1970.
Светско првенство 1970. године сматра се најбољим, јер су Енглеска, Западна Немачка, Италија и Бразил били на врхунцу.
Међутим, Бразил је био убедљиво најбољи на терену и у последњим минутима финала постигли су тимски гол који је гледаоце широм света оставио без даха.
Бразил је већ водио са 3:1 против Италије и остала су још само четири минута до краја утакмице.
Утакмица се играла по великој врућини на стадиону Астека у Мексико Ситију, а италијански фудбалери су били исцрпљени.
Али Бразилцима није недостајало енергије и воље да покажу свој квалитет.
Тостао се ослободио једног италијанског играча и вратио лопту на леву страну. Од тада су Бразилци почели да се додају и освајају противничку страну терена док су их уморни Италијани само гледали, или падали у покушајима да им одузму лопту.
Лопта је дошла до Жаирзиња на левој страни терена који је прошао двојицу Италијана и послао је Пелеу, који је кратко задржао и наместио Карлосу Алберту који је натрчао са десне стране.
Карлос Алберто је топовским шутем „поцепао мрежу“ гола који је бранио Енрико Албертози.
Мајкл Овен против Аргентине 1998.
Нападач Ливерпула Мајкл Овен имао је само 19 година 1998.
Ушао је у први тим Ливерпула претходне године и до краја каријере постигао је 203 гола за тим и репрезентацију.
Али ниједан од њих није био бољи од оног који је постигао против старог ривала Енглеске у Француској 1998. године.
Овен је био најмлађи играч који је икад заиграо на светским првенствима кад је ушао у игру као резерва у првој утакмици против Туниса.
У четвртфиналној утакмици против Аргентине био је стартер. При резултату 1:1 Дејвид Бекам је пронашао Овена на противничкој половини у 16. минуту.
Овен је прошао двојицу одбрамбених играча, а потом лобовао голмана Карлоса Роу који је истрчао из шеснаестерца.
Овај гол учинио га је херојем нације, али Аргентина је изједначила и прошла на пенале, након што је Дејвид Бекам добио црвени картон у продужецима.
Арчи Гемил против Холандије 1978.
Светско првенство 1978. одржано је у Аргентини у којој је владала војна хунта, позната по стравичном кршењу људских права својих грађана.
Холандија је стигла до финала, али њен најбољи играч Јохан Кројф бојкотовао је Мундијал због кршења људских права.
Енглеска се није пласирала на првенство, али јесте Шкотска, која се надала да ће остварити добар резултат под вођством тренера Алија Меклода и тимом у коме су звезде били Кени Даглиш и Грејм Санс.
Међутим, армија навијача Шкотске била је разочарана након шокантних игара против Перуа и Ирана.
У време кад су играли трећи меч у групи против Холандије, Шкотланђани су буквално били на путу ка кући.
Али, бриљирао је Арчи Гемил. Прво је постигао гол из пенала којим је Шкотска повела са 2:1 а после је у 68. минуту обишао тројицу Холанђана пре него што је закуцао лопту у мрежу.
Шкотланђани су подивљали, а овај гол касније је описао Ирвин Велш у роману „Трејнспотинг“, по ком је снимљен истоимени филм.
Упркос поразу — 3:2, Холандија је стигла до финала, док су се Шкотланђани следећим авионом вратили кући.
Денис Беркамп против Аргентине 1998.
Двадесет година након што су се срели у Финалу у Буенос Ајресу, Холанђани и Аргентинци одмерили су снаге у четвртфиналу у Марсеју.
Тренер Данијел Пасарела, који је био капитен Аргентине 1978. године, водио је екипу коју је красила мешавина фудбалског умећа и агресивности.
У 88. минуту при резултату 1:1 Аријел Ортега, који је пао преко ноге Јапа Стама, побеснео је, јер није досуђен пенал, а искључен је због ударања главом холандског голмана Едвина ван дер Сара.
Аргентину су очекивали продужеци у које је требало да уђе са десеторицом играча.
Међутим, један човек је одлучио да се не игра још 30 минута на летњој врелини француске ривијере.
Једна „дуга лопта“ стигла је до нападача Арсенала Дениса Беркампа који је постигао незабораван гол.
