Висока представница ЕУ за спољну и безбједносну политику Федерика Могерини похвалила је јуче у Тивту спољнополитички курс и активности Владе Црне Горе. Она се у склопу своје западнобалканске турнeје прво састала са новоизабраним предсједником Црне Горе Милом Ђукановићем, након чега се састала и са премијером Душком Марковићем.
Могериниjева је поручила да види „охрабрујући напредак Црне Горе“ првенствено у реформи јавне администрације и економији, док „неких недостатака“, како каже, има када су у питању владавина права и слобода медија у Црној Гори. Коментаришући недавни захтјев групе црногорских невладиних организација да се у случају Црне Горе активира тзв. „клаузула баланса“, што је стручна јавност протумачила као позив за замрзавање, односно прекид преговора са Црном Гором због изостанка унутрашњих реформи, Могеринијева је је казала да за тим нема потребе.
„Та клаузула се активира уколико није забиљежен никакав напредак, што дефинитивно није случај са нашим преговорима са Црном Гором“, поручила је она.
Да су у Европској унији задовољни са напретком Црне Горе потврђује и изјава шефа Делегације ЕУ у Црној Гори Аива Орава, који је такође одбацио иницијативу групе невладиних организација да Брисел покрене „клаузулу о балансу“, уз објашњење да се она користи „само у екстремним случајевима“.
„У Црној Гори нема назадовања, има напретка, тако да овај алат сигурно неће бити коришћен“, истакао је Орав.
Коментаришући похвале на рачун Подгорице у домену спољне политике, као и веома мало замјерки по питању унутрашњих реформи од стране високих бриселских званичника, аналитичар Бошко Вукићевић за Спутњик наглашава да су изјаве Орава и Могеринијеве „само наставак вишедеценијских лицемјерних политика према црногорским грађанима од стране европских технократа“, као и потврда да је управо непрекидна подршка Европске уније један од кључних разлога за тако дуг опстанак Мила Ђукановића на власти.
„Ради се о огољеној хипокризији јер европске институције у неким другим ситуацијама и на другим континентима оштро и темељно критикују недемократска понашања тамошњих режима, док у случају црногорских клептократа обмањују јавност, уз вјероватну (иако упитну) претпоставку да њихова алтернатива не би била у довољној мјери ’кооперативна‘ у спровођењу политике према Русији, као и банкарства и дужничког ропства“, каже Вукићевић.
Он сматра да се управо на основу понашања Брисела према званичној Подгорици може најбоље препознати и суштинска природа Европске уније.
ЕУ институције на тај начин, сматра Вукићевић, демонстрирају и своју суштински недемократску природу. „Унија се постепено претвара у технократски ентитет чија је фундаментална функција наметање дужничког ропства државама, али и грађанима који су постали жртве приватних банака. О таквој суштински недемократској улози европских технократа говорила је недавно и италијанска политичарка Мелони: „Европска унија више не постоји, ради се о банди зеленаша“, наводи Вукићевић.
Наш саговорник каже да је управо политика ЕУ међу заслужнијим факторима због којих се црногорски режим још увијек „одржава на апаратима“, истовремено подсјећајући да европске бирократе редовно шаљу одређене захтјеве Подгорици у правцу владавине права, али да су то све политике ниског интензитета и „нека врста шминке за монтенегринског Франкенштајна који заправо представља њиховог најоданијег послушника“.
У том смислу Вукићевић примјећује да грађани Црне Горе полако постају таоци неке врсте симбиозе између Ђукановића и Европске уније. Он скреће пажњу да за такву ситуацију сноси велику одговорност и званична црногорска опозиција, јер све опозиционе парламентарне странке у Црној Гори здушно подржавају улазак земље у ЕУ.
„Таква апсурдна ситуација у којој друштвеном сценом доминирају политичари-еврофанатици (иако се добар дио грађанства противи уласку у ЕУ), а која није забиљежена ни у земљама које су чланице ЕУ, може бити само резултат системске корупције која не обухвата само диктаторски режим, већ и цјелокупни политички амбијент у земљи“, закључује Вукићевић.
