Више од три хиљаде учесника из 70 земаља света — готово да игла није имала где да падне. Чули су се разни светски језици, укључујући и српски. На реверима учесника могле су се видети значке са заставама њихових земаља.
Форум се паралелно одвија на више локација, од Oползневоја, преко Ливадије, до Јалте. Воде се разговори о економији, инвестицијама, грађевини, превазилажењу криза и санкцијама, развоју Крима и Русије, а успостављају се и контакти, склапају договори и развија се сарадња међу државама.
Најбројнија делегација на овогодишњем форуму стигла је из Сирије, али је највеће изненађење долазак представника Велике Британије и Украјине, земаља које имају веома лоше односе са Русијом.
Политичари, бизнисмени и експерти многих западних земаља, попут Немачке и Француске, допутовали су на Јалту упркос притисцима које су због тога (пре)трпели. Они су истакли да се не плаше последица и могућих санкција.
Потпредседник Владе Крима Дмитриј Поклонски је рекао да су страни инвеститори почели смелије да долазе на Крим и да показују спремност да инвестирају у кримску привреду.
Очекује се да буду потписани инвестициони споразуми вредности веће од 100 милијарди рубаља.
Могло се чути и да Крим има све шансе да постане „руска Калифорнија“ — „најзеленија, најпродуктивнија, економски најразвијенија држава, са најбољим технологијама“.
Председник Крима је најавио и да ће први аутомобили већ за неколико недеља прећи преко Кримског моста, нове саобраћајнице која ће повезивати то полуострво са осталим делом Русије.
Током форума чули су се и конкретни предлози. Један од њих је оснивање руске државне спољнотрговинске корпорације, која би имала ексклузивно право да обавља извозно-увозне послове са Сједињеним Државама, а у групи роба могли би да буду природни ресурси, који су потребни САД — титан, ретки метали.
Један од учесника форума из Бугарске предложио је да се на Криму улаже у изградњу аеродрома, пошто људи са Балкана — Бугари, Срби и остали народи са овог подручја до Крима путују и по осам сати, пошто иду заобилазницом, јер су Украјинци забранили прелазак преко њихове територије.
С друге стране, Руси су, осим у развој своје земље, заинтересовани да улажу и у обнављање Сирије и да помогну развоју привреде те земље.
Током трајања форума, Латакија и Јалта су се побратимили, а градоначелник тог сиријског града захвалио се руском народу и руској армији на помоћи током рата.
Стоп санкцијама
Учесници 4. Јалтинског међународног економског форума позвали су европске земље да предузму хитне мере за успостављање дијалога са Русијом, зауставе информациону агресију, елиминишу узроке оружаних и санкционих конфликата у Европи и другим регионима света и да обезбеде мир и сигурност.
Током округлог стола на тему „Русија — ЕУ: механизми превазилажења кризе“, одржаном у Ливадијском дворцу на Јалти, руски и европски политичари и политиколози су истакли да је неопходно зауставити опасну санкциону спиралу, која има негативан утицај на перспективе међународне сарадње, посебно у тако значајним областима као што су енергетска безбедност, међународне финансије, трговина робама и услугама, размена технологија, инвестиције, транспорт и слобода кретања грађана.
Посланик Бундестага Валдемар Герт сматра да би ЕУ у скорије време могла да донесе одлуку о укидању санкција Русији, а такође је изразио наду да ће Немачка и Русија успоставити плодотворну сарадњу.
Герт је истакао да управо политика руских власти даје могућност да се очува мир у Европи, истичући да мудра политика председника Владимира Путина и Владе Русије улива наду и ради на деескалацији тензија.
„Од економских санкција до ’случаја Скрипаљ‘ — односи између ЕУ и Русије су, како видимо ових дана, прилично затегнути. Један од начина да се та криза премости треба да буде и овај Форум на којем данас говоримо, као и сличне конференције на којима би политички и економски представници из ЕУ и Русије могли да разговарају и превазиђу проблеме. Јер ови проблеми, који су продукт политичких интереса атлантистичке елите у земљама ЕУ, оптерећују привреду и становништво и ЕУ и Русије“, рекао је председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић током свог говора на форуму.
Српски посланик је истакао да је кључни проблем начин одлучивања Европске уније у области заједничке спољне и безбедносне политике и утицај САД на те одлуке.
„Ако добро погледамо све досадашње мере које је ЕУ предузела против Русије видећемо две ствари. Прво, узроци за увођење мера су засновани на двоструким аршинима. ЕУ је 2014. године увела санкције Русији због, како они то зову, анексије Крима. Дакле, у овом случају, то што су се грађани Крима изјаснили на референдуму за европске комесаре нема никакав значај и ту се не брани право народа на самоопредељење, док се рецимо потпуно другачије гледа на случај Косова, на којем, да узгред поменемо, никакав референдум никада није одржан. Друго, све мере које су предузете осликавају интересе САД. Економске санкције су у највећој мери усмерене ка одбрамбеним и енергетским компанијама из Русије, а баш то су области у којима је Русија конкурентна у свету. Протеривање руских дипломата због ’случаја Скрипаљ‘ је опет започето на иницијативу САД“, рекао је Обрадовић.
Он сматра да би криза могла да буде превазиђена ако би ЕУ, односно њене политичке елите почеле да доносе одлуке у интересу својих држава, а не у интересу САД.
„А тај интерес је несумњиво у сарадњи са Русијом, која је и сама део Европе, а нарочито у сарадњи у области енергетике“, истакао је Обрадовић.
Осим Обрадовића, српску делегацију на Јалти чине и директорка Центра за геостратешка истраживања Драгана Трифковић и председник Одбора скупштине Србије за Србе у региону и расејању Иван Костић.
