Постоје различите тактике борбене употребе дрона. Док се по правилу за извиђање користе појединачне беспилотне летелице, у ударне мисије шаљу се десетине или стотине њих. У том случају делује принцип „осињег роја“. Квадрокоптери, дронови са четири елисе, могу да достављају и бацају експлозивне и радиоактивне супстанце, хемијско или бактериолошко оружје.
Америчка агенција ДАРПА ради на пример на изградњи такозваног летећег носача авиона. Као база ће се користити теретни авион Ц-130 „Херкулес“, који може да превози мале групе беспилотних летелица типа „Гремлин“. Сваки такав дрон који може да допреми до 25 килограма корисног терета на растојање до 500 километара може да решава обавештајне задатке и врши нападе на мете на копну.
У Сирији, у јануарском нападу на војни аеродром Хмејмим и базу ратне морнарице Русије у Тартусу, терористи су користили 13 беспилотних летелица, које су носиле бомбе ручне израде, али, на срећу, нису стигле до циља. Део су обориле јединице противваздушне одбране, а остале су приземљили уз помоћ система за радио-електронску борбу. Иако се противваздушна одбрана добро показала у борби против беспилотних летелица, не треба искључити ни могућност употребе специјализованих инструмената који су подједнако ефектни, али много повољнији.
„Цена беспилотних летелица се креће од сто милиона до сто долара по комаду“, каже главни инжењер концерна „Автоматика“ Сергеј Ширјајев и наглашава да је због тога мало вероватно да ће летелицу мале вредности обарати помоћу скупих противавионских система. У том случају би била ефикаснија средства радио-електронске борбе.
Кад дронови полуде
Готово све беспилотне летелице зависе од три радио-канала: контроле, ГПС навигације и ресетовања података, и деле се по фреквенцијском опсегу. Да би се беспилотна летелица у потпуности онеспособила, потребно је уништити све радио-канале помоћу извора такозване клизне радио-сметње. То, међутим, није тако једноставно.
Војне беспилотне летелице су опремљене паметним комуникационим системом с програмом мењања фреквенције. Сходно томе, чим компјутер детектује да је дошло до сметње, он почиње да тражи „чисте“ фреквенције и пребацује се на њих.
У таквим системима је веома важна брзина анализе радио-канала, да би се утврдило на којој фреквенцији се налази мета“, појашњава Ширјајев. Ефекат емитовања таласа је увек исти — беспилотне летелице, грубо речено, полуде. Ако је реч о квадрикоптеру, он просто остаје да виси у ваздуху, након чега га ветар избацује из равнотеже и дрон пада.
Нови мултифукционални комплекси концерна „Автоматика“ имају могућност детектовања, праћења и ликвидирања беспилотних летелица вршећи утицај на њихове радио-канале. У зависности од верзије, они су представљени у три варијанте: стационарни „Таран“, преносни „Пишчаљ“, и мобилни „Сапсан“, који је и најмоћнији од наведених и дизајниран је за борбу против било које врсте беспилотних летелица. Он детектује дрон на удаљености вишој од 100 километара, прати га и емитује деструктивни, усмерени талас електромагнетних сметњи. У случају да је дрон посебно опасан и потребно га је одмах уништити, информација се предаје ПВО системима, на пример ПВО комплексу „Панцир Ц1“.
„Таран“ је посебно ефикасан у случају масовног напада дроновима с разних страна истовремено. Одмах након њиховог детектовања, великом брзином подиже над објектом заштитну невидљиву куполу пречника најмање 900 метара, која је непробојна за дронове. Упркос широком опсегу, емитовани зраци су потпуно безбедни за људе, а под куполом постоји могућност мобилне комуникације.
„Пишчаљ“ је направљен као ’паметног пиштољ‘, тежине три килограма, који може да детектује циљ и прекине навигацију и везу на свим фреквенцијама. Посебно се истиче у борби против појединачних мета или мета у покрету. Акумулатор може да издржи један час непрекидног рада. Притом се ни у тренутку нишањења стрелац не излаже опасном зрачењу — такозвани повратни радио-талас је минималан и у складу је са медицинским нормама.
Систем са усмереним зрачењем има недостатак — оператер мора на време знати са које стране долази непријатељски дрон. Постоје микро-дронови, који су невидљиви и нечујни са удаљености од 60 метара, и ако борац нема мету, нема могућност да ухвати такав дрон, чак и да се налази изнад њега.
Системи једноставни за руковање
Прилично је тешко детектовати мале беспилотне летелице уз помоћ уобичајених начина радио-локације ПВО, с обзиром да не могу да рефлектују никакве зраке. На пример, код квадрокоптера „Фантом 4“, који се продаје у великим количинама, тај показатељ износи 0,1 квадратни метар, стога је неуочљив за велики радар.
Због тога комплекси „Автоматики“ имају сопствене активне и пасивне радаре. Пасивни радар има опсег претраге од 100 до 150 километара, у зависности од модела, док код активног опсег износи до 90 километара. У комплету се налази радар дугог домета и један са скраћеним дометом, који се преноси ручно или транспортује на оклопном возилу „Тигар“.
„Пасивни радар хвата зраке које емитује беспилотна летелица и у случају да она лети у режиму потпуне радио-тишине, повремено се мора ’укључити‘, како би утврдила своју позицију, у супротном би га одувао ветар“, објашњава главни дизајнер пројекта. После утврђивања правца кретања, локација се шаље системима радио-електронске борбе или ПВО средствима, као што је „Панцир“.
Управљање опремом није сложено: када се појави тачка, потребно је усмерити извор зрачења у жељеном правцу, притиснути дугме и чекати док она не нестане, а за то је потребно свега неколико секунди. Оператори не само да проналазе мете, него и одређују њихову припадност. Систем распознавања „пријатељ-непријатељ“, којима су опремљени борбени авиони, дронови не поседују, али се могу идентификовати помоћу појединачне идентификације или такозваног радио-потписа, који се проверава у бази података.
Завршно испитивање свих карактеристика се планира у наредним месецима, док би до краја године требало да почне серијска производња. Поред војних институција — Министарства одбране, Руске националне гарде, Министарства унутрашњих послова и других, наручиоци могу бити предузећа војноиндустријског комплекса, нуклеарне индустрије и други важни објекти, а интересовање за „убицу дронова“ показују и у иностранству.
