Лунгинов филм посвећен је 30. годишњици повлачења совјетских трупа из Авганистана и говори о прелазу 108. Моторизоване дивизије из Чарикарске равнице (Долина Панџшир) према стратешком превоју Саланг који спаја северни и централни део земље.
„Годишњица тог важног догађаја нам пружа могућност да се замислимо над оним што се десило. Инвазију је далеко лакше реализовати, много је теже повлачење војске. Хтео сам да покажем људску патњу, али и начин да се превазиђе конфликт. То јесте тема за уметничку кинематографију, јер подразумева много психолошких приступа, сцена које говоре о тананим људским осећањима, уништеним животима, али и надама у бољу будућност. Овај филм, то је локална прича, није омаж целом рату. То је прича о 108. Дивизији. Видећете разне Авганистанце у овом филму и муџахедине, али и оне који су срцем и душом били на нашој страни. Снимали смо причу из перспективе обичних војника“, објашњава Лунгин.
Познанство руског режисера са Николајем Коваљовом је било пресудно за судбину филма. Коваљов је данас посланик Државне думе, а некада је био директор ФСБ. Своју каријеру је започео као официр у Авганистану, радио је као обавештајац. Управо личне успомене Коваљова и његове приче из тих времена су инспирисале Лунгина да сними филм. Режисеров син Александар Лунгин је аутор сценарија. Павел без лажне скромности каже да је ово заиста добар сценарио, као и да од њега много зависи, јер је „сценарио попут сунђера, он упија разне мисли“.
„Наша жеља је била да направимо филм који ће да покаже херојски рат, али и бесмислене погибије и смрт младих људи. Филм говори о томе да је рат лако започети, али га је увек веома тешко, мучно и болно завршити, као и да је то неопходно. Филм такође показује и моралне квалитете обичног совјетског војника. Поуздано знам да авганистански народ већином памти совјетску армију са топлином и да не воли Американце и њихову војску. Осећали су да су им Руси много ближи“, објашњава Лунгин.
Режисер објашњава да ће се филм звати „Братство“ јер показује сплет различитих судбина и људских прича. Такође, говори о братском пожртвовању, несебичности и квалитетима који су увек красили совјетске, односно руске војнике.
„Братство је приказано у томе како људи спасавају једни друге. У филму имамо ликове војника који говоре да не треба бомбардовати, већ отићи, али и оне који желе борбу. Главна порука филма је да ако постоји шанса да се не ратује, онда је боље избећи даљи сукоб. Такође, хтели смо да покажемо колико је лоше на туђој жртви градити лично херојство“, објашњава Лунгин.
Министарство одбране РФ је подржало филм, стога је сва техника и опрема која се појављује реална, односно хеликоптери и борбена возила нису макете. Такође, у филму учествују и професионални војници уместо каскадера.
На снимање је до сада потрошено близу 260 милиона рубаља из Фонда подршке филму, али и уз помоћ приватних мецена културе и филмске уметности. Посебну захвалност Лунгин одаје Антону Малишеву.
