Украјинско тужилаштво Аутономне Републике Крим покренуло је кривични поступак против једног дела европских учесника 4. Јалтинског међународног економског форума због посете „окупираном Криму“ и „подршке агресору“. Међутим, како је рекао потпредседник кримске Владе Дмитриј Полонски, нико због тога није спаковао кофере, нити напустио Јалту. Он је такав потез Кијева назвао је „фарсом“.
Трочлана делегација Србије која борави на Јалти због учешћа на овом форуму од раније се налази на украјинској „црној листи“, а како наводе, таква одлука Кијева није забринула европске парламентарце.
„Ја сам одавно на тој листи, с обзиром на то да сам раније посетила и Донбас и Крим. Украјинци имају сајт ’Миротворац‘, где фактички бележе све људе који посете Крим… То што сам на тој листи не схватам као некакав проблем, али, нажалост, и колеге из ЕУ и других земаља преживљавају слично. Мислим да то неће ничим резултирати с обзиром да овде долази све већи број људи и да не постоји више таква бојазан“, рекла је за Спутњик директорка Центра за геостратешка истраживања Драгана Трифковић, истичући да је на форуму констатовано да се против Русије води „велики информациони рат“.
Она сматра да иза потеза Кијева стоји „покушај застрашивања“, али не очекује да то повуче правне последице.
„Видели сте да су на форуму били људи из Европског парламента, посланици из Бундестага и парламената разних држава, тако да мислим да је то нешто што има краткотрајан ефекат. Они покушавају да заплаше људе како више не би долазили на Крим и представљају то као некакав вид санкција. Неке правне последице засад нисам имала и надам се да их неће ни бити. То је више на информативном нивоу“, сматра Трифковић.
Председник Скупштинског одбора за Србе у региону и расејању Иван Костић подсетио је да је делегација Двери током одржавања кримског референдума, у марту 2014. била на Криму и да су од тада су поједини чланови Двери — а сада и посланици — на украјинској „црној листи“.
„Нама је забрањен улазак у Украјину, тако да смо ми свесни последица које смо тада имали и које данас имамо, али сматрамо да Крим треба да буде обећана земља за многе српске привреднике. Као члан Одбора за привреду и члан Економског кокуса Скупштине Републике Србије учинићу све да промовишем вредности које Крим има и које ће имати у будућности“, каже Костић. По његовом мишљењу, на овај форум на Криму у будућности би требало да дођу и министри надлежни за привреду и туризам.
„Наша је обавеза као посланика да ову нашу причу представимо у Скупштини Србије, а поготово неким нашим људима из дијаспоре који желе и који имају могућности да улажу у потенцијале Крима“, додаје наш саговорник.
Посланик и председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић наводи да је његово име на украјинској „црној листи“ већ три године, уз оцену да су такве мере „беспотребне“.
„Ја сам ту врсту проблема већ имао 2015. године, приликом прве посете Криму, када је реаговао украјински амбасадор у Београду и када су нас ставили на ту неку ’црну листу‘… Сматрам да политички притисци, политичке санкције и мешања некога ван европског континента нису никаквог добра донели европским народима. Због садашњих санкција између ЕУ и Русије трпе сви европски народи, и у ЕУ и у РФ. Дакле, бизнис и економски односи не би требало да буду оптерећени политичким питањима и то је једна важна порука са овог форума“, рекао је Обрадовић, истичући да ће Србија наставити да јача и продубљује политичку, економску и војну сарадњу са Русијом.
Обрадовић је подсетио да је на форуму на Јалти учествовало више од три хиљаде људи из преко 70 земаља, а да је велики број њих дошао са Запада, упркос разним притисцима којима су били изложени.
„Мени је најкарактеристичнија анегдота коју нам је испричао један немачки парламентарац, који је у оквиру Бундестага поставио то питање након свог повратка из Сирије, где је сведочио шта је тамо видео и како је то изгледало, а на шта су му представници врха немачке државе одговорили да они имају потпуно другачије информације. Он их је онда питао ко је извор њихових информација, на шта су му одговорили да је то Велика Британија. Он се на то само насмејао и рекао: ’Али ја долазим из Сирије и видео сам све својим очима, зашто бисмо веровали информацијама које долазе из Британије, а не уверити се на лицу места како то заиста изгледа?!‘. И то је најважнија порука — дођите на Крим, уверите се како се живи на Криму, уверите се шта се овде заиста дешава, па тек онда коментаришите ту ситуацију. И мислим да је то логика којом су се руководили сви европски гости форума“.
Обрадовић оцењује да западни гости кримског форума не желе да буду таоци вештачких кампања против Русије и антируске пропаганде која је, како је рекао, веома популарна у последње време.
„Они желе да се својим очима увере шта је пуна истина и мислим да је то једини нормалан и објективан приступ. Могу само да им на томе честитам, што сам на неки начин и урадио. Они су показали да Европа није исто што и ЕУ, да Европа не треба да буде америчка колонија, да је интерес Европе и Европљана сарадња са Русијом, а не конфликт, а не санкције и не угрожавање наше економске и сваке друге сарадње, тако да је и овај 4. Јалтински међународни економски форум један од најважнијих догађаја који се последњих месеци десио у Европи на трагу, као што је и речено на једном панелу, превазилажења кризе у односима ЕУ и Русије“, закључио је Обрадовић.
