Након вишедневних протеста у Јерменији, премијер те земље Серж Саргасјан поднео је оставку, а на место вршиоца дужности постављен је његов заменик Карен Карапетјан.
Подсећања ради, демонстрације против избора бившег председника Јерменије Сержа Саргасјана за премијера те земље почеле су 13. априла, а опозиција га је оптуживала за неефикасно вођење државе и погоршање економске политике у земљи.
Константин Тасиц, експерт Руског института стратешких студија, за Спутњик каже да се засад, по свој прилици, може очекивати демократски излаз из кризе у Јерменији, јер су власт и опозиција успеле да избегну масовне протесте, сукобе и жртве.
„То оставља могућност за даљи одрживи развој државе, али и евентуалну ротацију политичких елита на највишем нивоу. Нисмо видели, макар не јавно, да је ико од играча вршио икакав спољни притисак, па је Саргасјанова оставка својеврсни компромис, јер иако он одлази са места премијера, његова Републиканска партија Јерменије има већину у парламенту. Зато је очигледно да ће следећи кандидат за место премијера свакако морати да добије ’политички благослов‘ Саргасјана, као особе која је на челу владајуће партије“, оцењује Тасиц.
Тасиц подсећа да је Карапетјан, такође некадашњи премијер, био прилично успешан и популаран на тој позицији, за разлику од Саргасјана, који је на власти провео готово десет година, током којих је Јерменија прошла кроз веома озбиљан период економских изазова.
И Срећко Ђукић, дипломата и бивши амбасадор, за Спутњик каже да је Саргасјан донео мудру одлуку да поднесе оставку на место премијера, јер се избегло заоштравање ситуације и конфликт који је могао да прерасте у крвопролиће.
Сада постојеће проблеме треба решити разговорима и политичким средствима, а у овом тренутку је тешко рећи да ли ће то бити избори, формирање владе у другом формату или повратак на неко пређашње стање. У сваком случају, не треба страховати од неконтролисаног развоја догађаја, а уколико се покаже да је потребна помоћ у виду неког посредништва, мислим да од тога не треба да бежи било која страна у Јерменији“, каже Ђукић.
Према његовим речима, рано је говорити о томе да ли се Саргасјанова оставка може тумачити као успех „плишане револуције“.
„Пуних тридесет година тај народ се налази практично у санкцијама, у изузетно неповољном окружењу суседних земаља Турске и Азербејџана, а на плећима Јерменије је и Нагорно-Карабах. Управо се у Јерменији пресецају интереси Запада и Истока, ту се укрштају интереси и Велике Британије, Сједињених Држава, Турске и Азербејџана и досадашње опредељење Јерменије да има не само стратешко партнерство већ и истински савез са Русијом, што је тој земљи омогућило успешан развој на унутрашњем плану, али и одржање и успешну борбу јерменског народа против свих изазова, укључујући и Нагорно-Карабах. Ако дође до тога да плишана револуција успе, то би било јако лоше за цео тај регион, а посебно за стратешко опредељење које је Јерменија имала. Међутим, то би онда свакако била кратковида политика актуелног режима у Јеревану“, објашњава Ђукић.
Иако каже да постоји могућност да на власт дође режим који неће бити наклоњен Русији, Ђукић не мисли да су актуелна дешавања у Јерменији наметнута споља.
„То је иницирано и провоцирано изнутра, жељом Саргасјана да власт остане код њега, иако он више није председник републике. Дакле, главни кривац за све што се десило у Јеревану последњих дана јесте Саргасјан, бивши председник републике и садашњи премијер у оставци, јер је он испровоцирао ову кризу мењајући Утав и политички режим у Јерменији, носећи власт са собом са места председника на место премијера“, примећује Ђукић.
Како каже, Јерменија је до промене Устава имала врло јак председнички систем, али по садашњем уставном решењу, председник нема никакву власт и представља церемонијалну личност, док је сва власт у рукама премијера. Ову промену Устава, додаје наш саговорник, Саргасјан очигледно није договорио са опозицијом, што је и иницирало протесте.
„Ово није први судар Саргасјана са опозицијом, током његове владавине било их је више, а неки су били и врло жестоки и односили су људске животе. Зато и јесте посебно интересантно да је један тако искусан политичар дозволио себи да уђе у конфликт са опозицијом и пружи јој шансу да га нападне и прогласи ’плишану револуцију‘. Међутим, иако не треба потцењивати постојеће проблеме у Јерменији, не треба заборавити ни да је Саргасјан из досадашњих сукоба са опозицијом увек излазио као победник“, закључује искусни дипломата.
