Како пише „Гардијан“, неколико чланова Парламентарне скупштине Савета Европе прекршило је кодекс понашања тог тела и „снажно се сумња“ у њихову корумпираност.
Извештај који је објављен у недељу, а представљен у Стразбуру, седишту Савета Европе, садржи податке истраге која је трајала 10 месеци и бавила се оптужбама за подмићивање у замену за лобирање, а њен фокус је био Азербејџан.
Савет Европе, једна од најстаријих организација која се бави људским правима, основан је 1949. године зарад очувања демократије и владавине права, старији је од Европске уније и састоји се од 47 чланова.
Парламентарну скупштину тог тела сачињавају политичари из националних парламената његових држава-чланица.
Азербејџан се Савету придружио 2001. године, али су многи дуго доводили у питање слаб одговор Парламентарне скупштине тог тела на кршења људских права и валидност избора у тој нафтом богатој земљи.
Парламентарна скупштина је прошле године покренула истрагу која ће истражити те оптужбе, у којима је речено да су и бивши и садашњи чланови те скупштине лобирали за Азербејџан, покушавајући тако да ублаже критике на рачун ауторитарне владе те земље, а да су заузврат добијали новац и луксузне поклоне.
У извештају на 219 страна, тим од троје независних стручњака закључио је да је велики број бивших и садашњих чланова Парламентарне скупштине „деловао супротно кодексу понашања“ и био укључен у „активности коруптивне природе“.
Судије су, наводи „Гардијан“, своју истрагу ограничиле на Азербејџан, али то није једина земља против које су оптужбе биле упућене. Украјина, Турска и Русија су такође земље које су се суочиле са оптужбама.
У извештају се бивши председник Парламентарне скупштине Педро Аграмунт терети да је сарађивао у „коруптивним активностима“ како би обезбедио кључну позицију вођења парламентарне групе десног центра.
Аграмунт је био принуђен да поднесе оставку на место председника 2017. године, након што му је изгласано неповерење.
У овом извештају он је означен као особа са „кључном улогом“ у доношењу одлука у корист Азербејџана.
У извештају се помиње и хришћански демократа из Италије Лука Волонте као кључна фигура у афери.
Државно тужилаштво Милана је крајем 2016. против Волонтеа покренуло истрагу на основу оптужби за корупцију и прање новца, те је тако на видело изашао цео скандал у Савету Европе. Радило се о миту из Азербејџана у износу од скоро 2,4 милиона евра.
Према истражитељима, од уласка у Савет Европа 2001, бивша совјетска република богата нафтом је створила мрежу симпатизера између осталог захваљујући великодушним даровима попут скупих сатова, тепиха, кавијара, и боравцима у луксузним хотелима.
Бивши председник Европског суда за људска права и један од судија који су радили на овој истрази Николас Браца рекао је да је било „симболичних“ поклона, које ипак неки чланови скупштине нису пријавили, као што је прописано.
„Гардијан“ наводи да ће данас, 23. априла, бити разматран читав извештај који је уздрмао ово 47-члано тело.
Танјуг
