Хрватска је непожељним особама у тих 27 година прогласила још и Карла Билта и Војислава Шешеља.
Прва особа која није била акредитовани дипломата у Хрватској, а власти су је прогласиле непожељном особом, био је шведски политичар Карл Билт, пише „Јутарњи лист“.
Држава персоном нон грата може да прогласи дипломате других држава, стране политичаре, али и странце најразличитијих професија за које тренутна влада и режими на власти оцене да су из неких разлога повредили углед државе или су опасни и штетни за њу или њен режим.
Вулина су, како је подсетио хрватски лист, хрватске власти прогласиле непожељним након изјаве да о његовом доласку у Хрватску на комеморацију жртвама Јасеновца може одлучивати само врховни командант Војске Србије Александар Вучић, а не хрватски министри, односно због исказаног непоштовања према хрватским институцијама и законима.
Билт је, у тренутку када је проглашен непожељним у Хрватској, био на високој међународној позицији — мировног посредника ЕУ за подручје бивше Југославије.
Најоштрију дипломатску меру службеног Загреба испровоцирао је Билтов коментар после „Олује“, да је хрватски председник Фрањо Туђман одговоран за ратне злочине над српским становништвом у „Олуји“ на једнак начин на који је шеф тзв. САО Крајине Миле Мартић одговоран за ратне злочине почињене над Хрватима.
Нешто више од двадесет година касније, у марту 2016, влада Тихомира Орешковића персоном нон грата прогласила је лидера СРС Војислава Шешеља.
Повод је била Шешељева изјава објављена непосредно након првостепене пресуде Хашког суда којом је био ослобођен одговорности за ратне злочине.
„Драга моја Колинда, спреми се, спреми, ускоро ти долазим у службену посету“, објавио је тада Шешељ на друштвеним мрежама, навео је „Јутарњи лист“.
Танјуг
