„Што се Црне Горе и мене лично тиче, прича о нормализацији наших (црногорско-руских) односа је куцање на отворена врата“, казао је Ђукановић за РИА Новости. Он је изразио жаљење због „непотребног“ нарушавања односа између двије земље, уз поруку да су „црногорско-руски односи одређени вишевјековном традицијом пријатељства у свим временима“.
„Зато се заједно морамо потрудити да тако буде и данас када их треба осавременити. Лично ћу настојати да на дужности предсједника доприносим томе. Ми смо мала балканска земља, са великом историјом. Поносни на слободарство и антифашизам, који су стубови наше државности и нашег постојања. И то су снажне и важне споне црногорског и руског народа“, нагласио је Ђукановић.
Овакав преокрет од снажне антируске реторике до позива на сарадњу и пријатељство чини се да је изненадио готово све у Црној Гори, како присталице опозиције, тако и саме Ђукановићеве подржаваоце. Ипак, сигнал Кремљу да је Подгорица наједном спремна за нормализацију односа након што су они пали на најнижи ниво многи тумаче опречно, питајући се да ли је и у којој мјери то сада могуће, имајући у виду најновију историју билатералних односа. Такође, познато је да је за танго потребно двоје, па се намеће основно питање шта о свему томе сада мисли Москва?
Аналитичар Игор Дамјановић за Спутњик каже да је за кризу у односима између Црне Горе и Русије највише одговоран лично Ђукановић, па га из тог разлога не чуди што се управо он сада први залаже за нормализацију истих.
„Подсјетићу да је санкције Русији увела управо Ђукановићева Влада и у неколико наврата их пооштрила, док је Влада његове партије протјерала руске дипломате. У антируској реторици Мило Ђукановић је био још конкретнији од званичних политичких аката своје Владе, па је прије годину дана оптужио Русију да планира да ’запали Европу и урнише европски систем вриједности‘, а прије непуних мјесец дана у предизборној кампањи саму Русију је окарактерисао као ксенофобно друштво које угњетава неправославне народе. Стога се поставља питање колико је послије свих русофобних изјава, аката извршне власти и лажираног ’државног удара‘ лицемјерно позивати на помирење и нормализацију односа са Русијом“, каже Дамјановић.
Са друге стране, на питање да ли то Ђукановић након увођења земље у НАТО покушава да направи нови политички маневар, промовишући сада активно политику „сједјења на двије столице“, наш саговорник оцјењује да „не треба сумњати да би Ђукановић као рационалан политичар сада лично желио нормализацију односа са Русијом“. Како Дамјановић додаје, у одређеној мјери Ђукановићеве русофобне изјаве и непријатељски акти Владе Црне Горе према Руској Федерацији такође се могу сматрати и као последица спољног притиска, а не само аутономно понашање црногорских власти.
Ипак, Дамјановић није нарочити оптимиста да је у тренутној констелацији односа, како у Црној Гори, тако и на међународном плану, могућа озбиљнија нормализација односа између Русије и Црне Горе, чак и када би се Ђукановић искрено залагао за то.
„Ђукановић је од Црне Горе направио неоколонијални протекторат НАТО-а који није у стању ни да у елементарном облику води аутономну спољну и унутрашњу политику. Чак и када би то искрено желио, нормализација односа је под Ђукановићевом влашћу немогућа из најмање два разлога. Први је да његови колонијални шефови из НАТО-а то не би дозволили, а други је тај што Руси добро памте све што је Ђукановић урадио у последњих неколико година“, закључује Дамјановић.
