Идеја о јединственој европској војсци постоји већ деценијама, али та замисао још није реализована, подсећа у ауторском тексту Лисицин. „Главни разлог за то је што Американци блокирају процес формирања војне структуре паралелне с НАТО-ом. Тренутни став САД о заједничкој европској безбедности гласи: нека се Европљани економски уједињују, али нипошто да не стварају алтернативу НАТО-у. Због тога нема основа за тврдњу да је Европа спремна на самостално деловање у војној сфери без НАТО-а“, сматра немачки политиколог Александар Рар.
С друге стране, он наглашава да би „европска војска требало да заувек затвори историјско поглавље унутаревропских ратова“.
Немачки политиколог је веома опрезан када оцењује каква је вероватноћа одбрамбеног савеза Русије и Европе.
„То ће се решити у наредних 25 година, ако се појави перспектива заједничке Европе од Лисабона до Владивостока (јединствени економски простор од Лисабона до Владивостока је, подсетимо, предлагао председник Владимир Путин). Тада ће бити јасно да се морамо заједно борити против разних изазова попут међународног тероризма и процеса на Блиском истоку. У том случају Европа и Русија имају велику шансу да уједине одбрамбене структуре и формирају европски безбедносни систем“, мишљење је Рара, који додаје да је у овом тренутку неумесно причати о томе.
Европа се, каже он, све јаче интегрише у трансатлантски блок, услед чега Русија можда неће бити заинтересована за заједничку одбрамбену платформу. Можда ће неко будуће поколење политичара схватити да треба деловати заједничким снагама“, закључује Рар.
У јединственој европској војсци било би неопходно ујединити оне који су у прошлости водили најкрвавије ратове једни против других. Карактеристична је директива о војној традицији Бундесвера, која је објављена у марту: историја немачке војске после Другог светског рата треба да служи као пример за херојство и снагу.
Рајхсвер, оружане снаге социјалистичке Немачке Демократске Републике и Вермахт, немачке оружане снаге током Трећег рајха, ни у ком случају не могу служити као пример за то. Тешко да ће славна немачка војна традиција подстаћи на подвиг Французе или Пољаке.
Питање разних традиција губи значај са развојем војне технологије, сматра Рар. „Будућа европска војска је пре свега технички опремљена војска. Ратови будућности су ратови вештачке интелигенције, дронова, ракета и робота. Важније је зато да војноиндустријски комплекси Европе и Русије не раде један против другог, него да граде заједничко оружје, заједнички противракетни штит против могућих напада агресивних исламиста који ће, узгред, у будућности имати више могућности него сада“, сматра немачки политиколог.
Нови принципи за европску војску
Војни стручњак, заменик шефа француско-руског центра „Обсерво“, Игор Деланое, такође подсећа да је стварање јединствене европске војске „стари пројекат“. „Тренутно постоји НАТО, организација која већ дуже време делује веома ефикасно“. Он је скептичан по питању перспективе војне интеграције у Европској унији. „Европски корпус, француско-немачка бригада, која већ постоји, максимум је онога што може да се деси“, сматра стручњак. Он ипак верује да Русија и ЕУ могу да сарађују у сфери одбране, али не у овом тренутку.
„Позитиван корак ка побољшању односа Русије и ЕУ био би, ако би се, на пример, формирао заједнички одбрамбени сајбер центар. То би ојачало поверење између актера на међународној политичкој сцени“, истиче Деланое.
Војна пракса Римске империје
Већина европских држава су чланице НАТО-а. Међутим, бивши официри оружаних снага Немачке Демократске Републике сматрају да би јединствена европска војска требало да ступи у савез са Русијом.
„Русија би свакако требало да учествује у преговорима о стварању јединствене европске војске, једино ако циљ њеног стварања није — рат против Русије“, рекао је бивши официр немачке морнарице Силвио Фефер.
Према његовом мишљењу, јединствена европска војска се мора базирати на новим начелима, јер јој неће одговарати ратне традиције земаља које вековима ратују између себе. „Како ће изгледати заједничка европска војска? Као војска Наполеона или Аустроугарске? Не. Ако већ треба да се бира, онда би требало искористи војну праксу Римске империје. У принципу не видим заједничке војне традиције за јединствену европску војску. Таква војска може имати само једну традицију — да уђе у рат за то да у Европи и на земљи више не буде ратова“, објашњава он.
Бивши официр националне армије НДР, Дирк Зисмилх, сматра да је вероватнија „сарадња националних контингената под окриљем јединственог европског војног савеза“.
Још у септембру 2017. године нови председник Француске Емануел Макрон је изнео свој став поводом будућности Европске уније. Поред јединственог министарства финансија и буџета, он је предложио и стварање заједничке војске. Француски медији су појаснили о чему је реч. „Европа жели да се ослободи САД по питањима одбране“ — овако је француски лист „Фигаро“ насловио чланак о оружаним снагама Европе.
Према анкети компаније „Ифоп“, спроведеној 2016. године, у Француској је проценат оних који верују у способност ЕУ да се независно брани (без НАТО-а) један од највећих у Европској унији — 30 одсто. У Европи је генерално доста висок ниво поверења у НАТО, али има и оних који су скептични према том савезу.
У мају 2017. године објављени су подаци америчке аналитичке организације, истраживачког центра „Пју“, где, према подацима социолога, 53 одсто Немаца и 43 одсто Француза сматра да Немачка и Француска не треба да се мешају уколико други члан савеза буде дошао у сукоб са Русијом.
Посланик Бундестага Александар Ноје је изразио мишљење да у Европа не жели да се одрекне било чега у корист савезника и мало је вероватно да ће такав став помоћи у формирању заједничке војске.
„Да ли ће Грчка или Бугарска жртвовати своје војнике зарад Француске или Немачке? ЕУ се бави низом нових пројеката, али сумњам да ће они кренути у правцу стварања војне интеграције великих размера. Нереално је стварање војске ЕУ“, уверен је парламентарац.
Идеја о стварању јединствене европске војске је дефинисана Лисабонским уговором 2007. године. Прототип оружаних снага Европске уније је именован као „Стална структурна сарадња по питању одбране“ — ПЕСКО. У новембру 2017. године 23 земље чланице ЕУ, укључујући земље које нису чланице НАТО-а, Аустрија, Кипар, Финска и Швајцарска, званично су обавестиле Брисел о намери да почну са стварањем ПЕСКО-а. Крајем марта Европска унија је изнела план који се тиче повећања војне мобилности у оквиру ПЕСКО-а. Укратко, европска војска се формира, макар и споро.
У фебруару 2017. године је скоро незапажено прошла вест о томе да је Европски парламент усвојио резолуцију о централизацији ЕУ, укључујући и и о стварању нове војске.
Аутор документа је бивши премијер Белгије Ги Верхофштат, који је био задужен за преговоре између ЕУ и Велике Британије по питању „брегзита“ — изласка Велике Британије из Европске уније. Уједињено Краљевство је било једно од противника формирања јединствене европске војске.
„Након што је за америчког председника изабран Доналд Трамп, важно је да се можемо организовати независно, као Европљани, а нико неће уместо нас решавати проблем безбедности близу Европе“, закључује министарка одбране Немачке, Урсула фон дер Лајен.
