Одлучност Владе да настави тај пројекат полако нестаје, па су одбили даље финансирање пројекта.
„Мало сам разочаран због тога“, казао је за Би-Би-Си професор Оли Кангас, истраживач на Институту за социјално осигурање у Кели, један од оснивача тог пилот-пројекта, истичући како је тражио да се осигура додатних 40 до 70 милиона евра за финансирање темељног дохотка за групу запослених грађана.
Миска Симанаинен, други истраживач на том Институту је напоменуо како је реформисање социјалног система и даље политичка агенда у Финској, али да се расправља и о другим социјалним моделима.
Нови модели
Један од тих модела је и негативни порез који се, у једној форми, заснива на идеји да се онима с малим платама који због малих примања не плаћају порез, у ствари за онај део пореских олакшица које не могу искористити због малих примања, добију „повраћај новца“.
„Изазов је у томе да се пронађе трошковно ефикасни систем који би људе стимулисао да пронађу посао, али не би повећавао неједнакост“, тврди Тулија Хакола Уситало из финског Министарства финансија.
Када је Финска започела овај пројекат 2017. године незапосленост је била на нивоу од 9,2 посто, највиша међу нордијским земљама, па је и то, уз превелику комплексност финског социјалног система, био разлог за пилот-пројекат темељног дохотка.
Увођење темељног или универзалног зајамченог дохотка има неколико модела и тренутно се у Европи проводи низ сличних експеримената, а разликују се од тога јесу ли намењени само незапосленима док не нађу посао или се односи на запослене и незапослене, замењују ли све облике социјалног осигурања, укључујући и пензију или су само замена за неколико мера социјалне заштите, попут накнаде за незапосленост и лоше имовинско стање.
Јутарњи лист
