Веће присуство Србије у Вашингтону кључно је за унапређење српско-америчких односа, каже Кори Левандовски, бивши менаџер изборне кампање Доналда Трампа и политички коментатор. Амерички председник окренут је будућности и грађењу нових односа и било која земља која жели јаче и боље односе са Сједињеним државама сада има јединствену прилику за то, додао је он.
Левандовски се налази у посети Србији у организацији ТГИ група и невладине организације „Ист-вест бриџ“.
Током деведесетих година прошлог века Србија се, за разлику од других бивших југословенских република, није истакла у лобистичким активностима у Вашингтону. Своју индолентност на плану лобирања, сматрају многи аналитичари, Србија је платила поразима, губитком дела територије и инфериорним статусом у свету.
Шта Србија треба да уради, у ситуацији када се од ње са Запада све гласније тражи да се одрекне Косова и Метохије и прихвати оно што западни политичари називају политичком реалношћу? Како да буде присутнија у Вашингтону и треба ли јаче да лобира? Шта, после свега, треба да урадимо, а да Америка од Србије не тражи капитулацију?
Чини се да Левандовски охрабрује Србију да унајми лобисте у Америци, каже колумнисткиња листа „Недељник“ Љиљана Смајловић, што није лоша идеја.
„Не може се све у Америци решити преко лобиста, али без њих се не може решити готово ништа, осим ако се ваши национални интереси потпуно подударају са америчким националним интересима. А на нашем терену, мало је рећи да се не подударају, већ су Американци свој интерес у овом делу света видели као потпуно супротан српском. То не значи да се не исплати ангажовати лобисте и знам да многи наши грађани то виде као бацање новаца, али када мало боље упознате природу америчког политичког система, онда откријете да се морају ’бацати‘ паре на тај начин, ако желите да макар имате шансу да неко чује ваше аргументе“, сматра Смајловићева.
Према њеном мишљењу, лобирање увек има смисла, иако ће Срби у Вашингтону увек бити у лошијем положају од Албанаца.
„Видим да господин Левандовски каже да он није ангажован да буде лобиста, али се он мени чини управо као идеалан лобиста за било коју земљу зато што је Кори Левандовски не само близак Трампу. Примећујем код Трампа у последње време да у овој фази своје каријере ангажује искључиво људе којима потпуно верује, а то значи људе који га никада ни у чему нису критиковали и који су му били потпуно одани“, објашњава Смајловићева.
Истина да је Трамп 2016. године дао отказ Левандовском због проблема у кампањи, али, додаје Смајловићева, то не значи да Левандовски не ужива поверење америчког председника и да му није остао лојалан.
Иако можемо само да нагађамо шта се догађа иза затворених врата, председник НВО „Ист-вест бриџ“ Јован Ковачић каже да Америка од Србије не тражи капитулацију. Он подсећа да када су косовски Албанци покушали да опструишу оснивање специјалног суда за злочине ОВК, Америка их је притисла и они су морали да пристану на оснивање суда.
Свака земља има своје интересе, Америка исто као и Русија, наводи Ковачић, а Србија би требало да се уклапа у њихове интересе. Руски председник Владимир Путин посећује Србију често, док је последњи амерички председник у посети Београду био седамдесетих година прошлог века.
Да би се побољшали српско-амерички односи, потребно је урадити много више од лобирања, каже Ковачић:
„Уопште није реч о лобирању. То је менталитет из Милошевићевог времена, када се све завршавало телефонским разговором. То се више нигде у свету тако не ради. Ако хоћете да побољшате имиџ или рејтинг једне државе, морате да побољшате све врсте комуникација — и привредне и културне и, ако хоћете, религиозне. И то је кључ — као политичка кампања — морате да покријете све базе“, каже Ковачић.
Левандовски је, каже Смајловићева, јако борбен човек, што је још једна особина коју Трамп цени. Такав човек, који борбено заступа ставове својих клијената потребан је Србији у Вашингтону и није најгори међу онима који се у америчкој престоници баве лобирањем.
„Пустите Трампа да буде Трамп“ био је мото којим се Левандовски руководио водећи изборну кампању садашњег америчког председника. Можда је то и рецепт за понашање Србије у Вашингтону — да Србија буде Србија.
