Преломни тренутак, каже Денда, било је објављивање нове америчке националне стратегије безбедности и америчке националне одбрамбене стратегије у којој су први пут Кина и Русија означене као ривалске силе, као противници САД.
Након тога, образлаже наш саговорник, долази до брзог размишљања и деловања Москве и Пекинга да се одговори на потенцијалну претњу руској и кинеској безбедности. Пошто је формулисала стратегију по којој ће до 2050. године чинити више од трећине светског бруто националног дохотка, Кина бира Си Ђинпинга за председника са укидањем ограничења мандата, а Русија огромном већином гласа за Владимира Путина на председничким изборима.
„Два јака лидера у две важне земље спремне да одговоре на оно што им се догађа са америчке стране, а у том тренутку догађају се две јако битне ствари. Једна је објављивање трговинског рата од стране Доналда Трампа Кини, а с друге стране невиђена антируска кампања измишљањем, односно наводним тровањем у Британији, потом и сиријска епизода“, наводи Денда.
Он подсећа да управо у таквој ситуацији кинески министар одбране баш из Москве шаље јасну поруку Америци како ће Кина и Русија деловати.
Притом, указује саговорник Спутњика, у Пекингу се често може чути оцена да су Кина и Русија „природне силе“ — прва има највеће тржиште на свету и највеће људски потенцијал, а Русија је територијално највећа земља са огромним природним ресурсима.
„Кад такве две земље ’чувају леђа‘ једна другој, јачају сарадњу, то је такође и позиционирање преговарачких позиција и Кине и Русије према САД“, каже Денда.
Према Боснићевом мишљењу, неки „дил“ међу великим силама ће морати да се прави. Он верује да ће амерички председник у односима према Кини и Русији извести нешто слично ономе како се понашао према Северној Кореји, а да су његове оштре изјаве намењене за унутрашњу употребу.
Он верује да Трамп спрема највећи „дил“ са Кином у историји, јер је реч о две највеће економске силе, али се то не може решити за један дан.
„Трамп је правио мржњу према Северној Кореји. Сада прави мржњу према Кини, а после ње ће правити љубав и партнерство. То је велики светски театар, а Трамп је главни глумац и жели да добије аплауз. Написао је сценарио и на крају раширио руке и каже: ’Учинио сам свет поново великим‘. Ово се зове ријалити председништво“, сликовито објашњава Боснић.
У прилог томе, сматра он, говори и чињеница да досад нико није знао шта се дешава у Белој кући, а сада нас о томе Трамп извештава сваког дана преко Твитера.
Сједињене Државе су, како каже Боснић, водиле свет преко своја два најважнија оружја — мејнстрим медија и Холивуда, а сад Трамп отворено каже да су мејнстрим медији лажне вести, а да је Холивуд корумпиран.
Тиме је, уверен је гост Спутњика, сам амерички председник отворио Пандорину кутију коју нико не може да затвори.
„Готова је илузија о Америци, а без илузије свако царство пропада“, примећује Боснић.
Према оцени Милорада Денде, један од приоритета кинеско-руске сарадње је, како је рекао и председник Си, јачање међународног права.
„Трампови потези нарушавају установљени поредак ствари у свету. Неки то већ карактеришу као хаос у којем не важе правила међународног права и мултилатерализма. Ствара се једна врста унилатерализма у којој су, како посебно скрећу пажњу у Москви, потези који се могу повући опасни и непредвидиви. У том случају Кинези и Руси покушавају да јачањем сопствених стратешких односа координације — а координација подразумева консултације, усаглашавање ставова и заједнички наступ — очувају саме интересе две земље, али и светски мир и безбедност“, каже Денда.
Та „синергија“ Кине и Русије, уверен је Боснић, ојачаће и БРИКС.
„Повезивање Русије и Кине је пример за друге земље. БРИКС има потенцијал. Кад се Кина и Русија повезују Русија може да буде посредник између Кине и Индије. А ако се повезују Кина, Индија и Русија, па се ’скаче‘ директно до Јужне Африке, а онда до Бразила то је реалност с којом Американци треба да се суоче. Не треба даље да гледају ријалити телевизије, него да само отворе прозор и виде шта је та реалност“, каже Боснић.
На питање шта ново стратешко зближавање Русије и Кине значи за Србију, Милорад Денда истиче да то пре свега доприноси одржавању мира, безбедности, спречавању конфликта и опасних ситуација наметања воље.
„То је свакако добра вест за Србију да се пракса наметања притисака и уцењивања не сматра нечим што је дозвољено у међународним односима. То нама одговара и ми свакако морамо бити на том тренду и таласу. У том смислу јачање кинеско-руске сарадње, у правцу очувања мира, стабилизације света и недозвољавања да се у свету вуку потези који могу значити конфронтације и наметање диктата, одговара и нашој земљи да се избори са свим проблемима са којима се суочава и да буде свесна да у свету постоје снаге које се залажу за правду, правичност, међусобну подршку, сарадњу и равноправност“, истиче Денда.
Боснић види економску предност тог зближавања у шансама које нуди кинески пројекат „Појас и пут“, док Денда подсећа да се у склопу тога већ ради пруга Београд-Будимпешта, мада, упозорава он, ту има доста препрека које постављају из Брисела и Вашингтона.
„У последње време, чују се из Брисела, односно Вашингтона, примедбе колики је кинески утицај, колико је доспео у Европу, како га зауставити. У томе треба бити мудар, искористити све потенцијале и могућности које постоје у развоју сарадње са Кином, а те могућности нису мале и ја се надам да ће оне резултирати у све значајнијој сарадњи, јер Појас и пут је мултидимензионални, глобални пројекат који ће мењати светски поредак и свет у целини“, оцењује Денда.
Нови Пут свиле је, истиче Боснић, пројекат за 50 година и од 150 трилиона долара.
„То не може да се заврши преко ноћи, али Србија је на правом путу, само треба да будемо поштени и отворени“, каже он уз опаску да су Американци захваљујући Едварду Сноудену и Викиликсу открили „колико је прљава њихова држава“ и „изгубили веру у њу и у своје две партије између којих нема разлике“.
„Ако си за бизнис, а највећи бизнис на свету је Кина, треба са њима да направиш неки договор. То је цела прича о изборима“, сматра тај канадски новинар српског порекла.
Уверен је да је Србија одлично позиционирана, а како у шали примећује, Срби су изузетан народ не само због своје историје или географије, нити зато што су нека сила, већ зато што су „доживели све“. Као предност види и чињеницу да Срби лако савладавају стране језике и да су пријатни према свима.
„Долази златна ера Србије“, уверен је Боснић који се нада да ће то подстаћи многе Србе из дијаспоре да се врате кући.
