„Корејски народ је један, и не треба да ратује“, изјавио је севернокорејски председник Ким Џонг Ун, након што је данас постигнут историјски договор о денуклеаризацији Корејског полуострва.
Коментаришући овај историјски догађај, професор Санктпетербуршког државног универзитета и директор Института „Хо Ши Мин“ Владимир Колотов за Спутњик наглашава да би свакако требало поздравити напоре два корејска лидера у вези са денуклеаризацијом Корејског полуострва и трансформацијом овог подручја у зону мира и безбедности.
„Најважније је то што су се договорили да прекину непријатељства и да установе директне везе у војном ресору како би се избегли непотребни инциденти или неразумевања којих је било у прошлости. Такође, постигнут је договор да се ради на прекиду различитих облика конфронтација, да се ради на спајању породица и заједничким економским пројектима, попут поменуте транскорејске железнице. Веома позитиван корак је и то што ће се смањити давања за војску, јер оружје неће више уперивати једни против других. Све ово би требало да доведе до јачања безбедности у целој североисточној Азији“, објашњава Колотов.
Наш саговорник објашњава да постигнути споразум у потпуности одговара националним интересима Русије, тим пре што је јужнокорејски лидер позвао да се ради на изградњи транскорејске железнице, што је такође корисно и за Русију. Колотов додаје да би све здраве снаге у савременом свету требало да подрже напоре Кореја у прекиду међусобног непријатељског деловања.
Пошто се у документу још наводи да ће се „Северна Кореја, Јужна Кореја и САД залагати за одржавање тространог или четвоространог самита са циљем успостављања система чврстог мира“, Владимир Терехов, стручњак за проблеме Азијско-пацифичког региона, за Спутњик каже да је тиме извесно ко од „закулисних играча“ гура две Кореје у међусобни загрљај.
„Није искључено да је стабилизација ситуације на Корејском полуострву заправо један од корака за повлачење САД, што би у целини одговарало значајном делу америчког естаблишмента, али ће ту много зависити од општег стања у америчко-кинеским односима“, сматра наш саговорник.
Терехов додаје да не би требало испустити из вида да су САД већ неколико деценија важан безбедносни инструмент Јужне Кореје, која се практично више од 60 година налази под нуклеарним кишобраном САД.
„Сеул се, без обзира на позитивне тонове, не би обрадовао ако би сад одједном, преко ноћи, америчке снаге једноставно отишле. Зато би требало имати свест о томе да испред двеју Кореја сада стоји дуготрајан процес. Обим преговора превазилази очекивања САД, јер је Вашингтон заинтересован само за ракетни програм Северне Кореје, док лидери Северне и Јужне Кореје, Ким Џонг Ун и Мун Џае Ин, имају жељу да убудуће размотре далеко шири круг питања и проблема“, објашњава Терехов.
Међутим, званична Москва је свесна укупне важности успеха свих будућих преговора. „Процес решавања треба да буде заснован искључиво на директним разговорима двеју страна. Чињеница да је такав контакт данас остварен изазива задовољство“, прокоментарисао је Песков важност састанка Ким Џонг Уна и председника САД Доналда Трампа у контексту састанка лидера Северне и Јужне Кореје.
Песков је додао да Москва поздравља састанке који могу да доведу до смањења напетости на полуострву и да омогуће даљи напредак у решавању кризе, а Министарство иностраних послова Русије је саопштило да је спремно да помогне у успостављању сарадње Севера и Југа путем развоја трилатералне кооперације у области железница, енергије, гаса и у другим областима.
Саопштено је да ће председник Јужне Кореје посетити Пјонгјанг на јесен, а још један саговорник Спутњика, Александар Воронцов, шеф одељења за проучавање Кореје и Монголије са Института за оријенталистику Руске академије наука, сматра да је ово значајно приближавање ставова двеју Кореја сада могуће пре свега зато што владајућа партија у Јужној Кореји подржава дијалог и сарадњу са Севером.
„Од почетка године смо сведоци веома позитивне динамике међукорејског дијалога, и надајмо се да ће се овај тренд наставити. Мада, се не сме занемарити да је Јужна Кореја, што се овог питања тиче, прилично подељена, и да има много оних који не подржавају приближавање ставова Севера и Југа“, упозорава Воронцов.
Руски стручњак подсећа да је ово трећи самит лидера двеју Кореја, након оних одржаних 2000. и 2007. године, а током вишедеценијске поделе полуострва на Север и Југ.
„Знамо да је историја двеју Кореја углавном била пуна различитих конфронтација и неразумевања. Лидер Јужне Кореје Мун Џае Ин има прилику, односно довољно времена да спроведе оно што се буде договорио са Ким Џонг Уном. Надајмо се да ће резултати самита заиста отворити потпуно ново поглавље у односима двеју Кореја“, опрезан је Воронцов.
