Тако с иронијом коментарише Предраг Марковић тврдње црногорских званичника да је та војска 1918. године окупирала Црну Гору и да су билборди који славе њен ослободилачки улазак у Будву фалсификовање историје.
„Неке моје колеге виде улазак српске војске у Црну Гору као окупацију, а не као ослобођење од Аустроугарске. Кажу, треба ове године да обележимо стогодишњицу окупације Црне Горе, што је велики апсурд“, казао је Марковић за Танјуг.
Марковић после констатације у почетном тону да су „србијански зликовци“ одмах по присаједињењу Црне Горе Србији „натерали Црногорце да населе места по Србији, иду у дипломатију без знања страних језика, да заузимају директорска места без дана школе“, враћа се на терен историје и објашњава да су „истине ради, те 1918. године само две чете српске војске ушле у Црну Гору“.
Једна чета је била у Котору, док је друга расута по целој Црној Гори. Вероватно је и неко из те чете стигао до Будве, али у питању су десетине људи.
Марковић напомиње да се аустроугарска војска на крају Првог светског рата повукла из већег дела Србије, Босне и Херцеговине, Војводине, Хрватске…
„На крају ратова се то тако дешава. Ми замишљамо ослобођење као неку страшно драматичну војну акцију, али то је заправо распад неке државе, власти и војске… На територију те државе која се распала дође нека друга војска и то се тако заврши. Регент Александар и српске војводе су имали смисла за политичку умешност, па су вероватно свечане уласке у црногорске градове организовали тако да у њих прво уђу њихови мештани који су се борили у српској војсци“, напомиње Марковић.
Танјуг
