Он истиче да се та музика, коју „карактеришу певачице и покоји певач специфичног изгледа и често слаба гласа, ритам машина и танки стихови љубавних тема“, у Хрватској слуша више него икада.
Ако је ишта из Србије успело да освоји Хрватску, то је, како је навео, музика.
„Ономе који мисли ово да покрене, свака част и честитамо, јер разоткрио је још један сегмент у ком су Хрвати максимално дволични“, пише Војковић.
У јавности се, како наглашава, добро пази да случајно не упадне која српска реч или да неко не каже „мај“ уместо „свибањ“, а када дођу ноћ и алкохол — пева се и игра на мелос с друге стране Дрине.
„Занимљиво, углавном се не слуша оно што у Србији вреди, а имају заиста квалитетних музичара“, навео је Војковић, додавши да се слуша „баш последњи шунд“.
„С оним што се деведесетих слушало полутајно, па онда по клубовима на периферијама градова, па онда по центрима, а сада ће, изгледа, и на радију — до рата смо се дословно спрдали“, навео је у ауторском тексту Војковић.
Нема сумње да ће то бити изврсно слушано, истиче Војковић, који даље пише да ће бити и оних којима то смета.
„Но, једноставно је, ако вам српски народњаци на неком загребачком радију сметају, немојте окренути ту станицу. Нико вас апсолутно не обавезује да их слушате, а шта слушају други, није ваш проблем“, закључује Војковић.
Танјуг
