То се десило сасвим случајно, наставља Чанба своја присећања: „Ја сам се веома брзо заинтересовао за либрето који ми је понудио Драган, јер овде није реч само о једном дрвеном дечаку, већ о теми која је актуелна и данас — то је прича о истини и лажи, о добру и злу“.
Заједно са Чанбом у Србију су допутовала и четворица плесача из Државног абхазијског ансамбла плеса и игре, који су такође наступили у балету и новосадској публици, уз невероватан аплауз, показали фантастичне играчке могућности и лакоћу покрета.
„У балет сам укључио абхазијски плес, шпански болеро, па тарантело, али и српско коло. Морам рећи да се абхазијски плес јако лепо инкорпорирао у концепт балета. Не бих рекао да је то којекаква еклектика, пре да се ради о спектаклу унутар спектакла, као кад имате неко специјално гостовање у представи. А гости и јесу дошли“, објашњава за Спутњик Чанба.
Плесачи ансамбла су иначе у Нови Сад дошли на позив композитора Чанбе. Ово је њихово прво искуство у класичном балету, будући да се ансамбл бави искључиво националним плесовима.
„Мислим да је ово искуство јако добро за нашу даљу каријеру. Драго ми је што смо допутовали у ову прелепу земљу са овако дивним људима. Много нам је лепо у Србији. Имамо два наступа у Новом Саду, након чега ће нас у даљем извођењу представе заменити српски играчи, а уколико будемо остварили даљу сарадњу, ми ћемо са великим задовољством да дођемо поново“, каже Адамур Сангулија, један од плесача из Абхазије.
Чанба каже да размишља о поставци још једног балета у Србији, који се концептуално сасвим разликује од „Пинокија“ и који носи назив „Исус“. У Сеулу, како тврди, поставка већ постоји, па ако буде постојало интересовање и у Новом Саду, каже да ће му бити велико задовољство да то и реализује, иако са београдским Народним позориштем, како додаје, још није ни започео преговоре.
Са друге стране, Драган Јеринкић, кореограф и аутор ове поставке, такође каже да је сарадња са Чанбом почела пре 10 година још у Јужној Кореји, где је радио поставку „Кармина Бурана“. „Упознали смо се, спријатељили и одлучили да сарађујемо. Одмах сам предложио да направи музику за Пинокија јер сам имао либрето, али музику не. Тако се након неколико година и родио се пројекат“, присећа се Јеринкић.
Премијера балета „Пинокио“ изведена је у суботу, 28. априла, у Српском народном позоришту у Новом Саду, реприза је најављена за 4. мај, а све карте су увелико распродате. Јеринкић каже да то нису две једине представе које ће бити изведене, већ је уговор са СНП-ом потписан на четири године, те ће све то време балет остати на репертоару.
Када је реч о гостовањима, он наводи да још увек не постоји конкретни план, али да су у току преговори са многим институцијама, а паралелно се воде преговори и са абхазијским Министарством културе да трупа из Србије са овим балетом гостује и у тој земљи.
На премијеру представе у Нови Сад је заједно са композитором и плесачима допутовао је и тамошњи заменик министра културе Батал Кобахија, који каже да је цела Абхазија са нестрпљењем чекала ово вече јер су медији већ дуже време извештавали о премијери која је требало да се догоди у СНП-у.
„Сада сви једва чекају да се вратимо и да поделимо наше искуство из Србије. Балет ’Пинокио‘ је први пуноправни балет компонован од стране једног абхазијског композитора. Иако ово није баш абхазијски балет, већ је више реч о класичном делу“, објашњава Кобахија.
За Чанбу каже да воли традицију и да је изузетно цени, те да целу уметност црпи управо из фолклорне музике, коју јако добро познаје.
„Радећи у Кореји и Француској, Чанба је користио те традиционалне мотиве и стога их је изузетно добро и упознао. Оно што је урадио у овом балету је нешто несвакидашње — реч је о класичној музици са традиционалним мотивима из Абхазије, али и Србије. Имате ситуацију да на српску музику плешу абхазијски уметници, а да, са друге стране, на абхазијску мелодију плешу српски плесачи. То вам је балет“, са поносом за Спутњик прича он.
Са друге стране, за Драгана Јеринкића каже да је феноменалан човек, изузетно добар кореограф, али и велики пријатељ који их је размазио својом пажњом. „Живот у Србији у Новом Саду јако ме подсећа на моју земљу, овде се осећамо као код куће, зато и желимо да очувамо сарадњу“, наводи он.
„Нећемо губити везу, имамо много тога заједничког и када је реч о историји и култури, а Србија и Абхазија су земље у којима је хришћанство укорењено веома дубоко. Због тога и водимо преговоре о томе шта ћемо радити у будућности, засад су још увек све карте отворене“, са надом завршава своју причу Кобахија.
