Ретко када посете страних званичника некој држави подигну толику прашину као што је то учинила недавна посета Бањалуци руске делегације на челу са председницом горњег дома парламента Валентине Матвијенко.
Матвијенкова је, поред тога што је отворено подржала Републику Српску, осудила земље Запада што подстичу балканске земље на учлањење у НАТО, јер, према њеном мишљењу, тиме подривају њихову безбедност и стабилност.
Тако се на Матвијенкову, али и на Републику Српску, обрушила читава лавина клевета, негативних коментара и претњи чија је заједничка поента да Запад мора да спречи Русију у „мрачном науму“ да отцепи РС од БиХ.
Како би аргументовали своје клевете, западни центри почели су, вероватно у недостатку довољног броја саговорника потребних за кампању, да извлаче адуте из нафталина, попут бившег високог представника међународне заједнице у БиХ, немачког политичара Кристијана Шварц-Шилинга.
Босни, према његовим речима, прети нови рат, превасходно због руског утицаја. На страну што је целокупна војна индустрија БиХ у рукама Бошњака, чији политички лидер Бакир Изетбеговић најављује наоружавање, на страну што су поједини бошњачки политичари све гласнији у намери да у БиХ успоставе „владавину већине“, чиме би успоставили владавину Бошњака над Србима и Хрватима, на страну перманентна кршења изборне воље припадника хрватског народа и пословична кршења Дејтонског споразума…
Списак је подужи, али за Шварц-Шилинга ништа од онога што је наведено нема значаја, битан је руски утицај који води право у рат.
Историчар Чедомир Антић не види, каже, разлог да се Шварц-Шилинг меша на овај начин у питања у БиХ, пошто његова држава, Немачка, има двоструке стандарде када је у питању сарадња са Русијом. Те двоструке стандарде најбоље осликава принцип — „Северни ток“ може, „Јужни ток“ не може.
„Дакле, да су Немачка и ЕУ примењивале исте принципе када је реч о Југославији, Србији или Босни, сигуран сам да би Срби из Босне били њихове присталице и да би, попут Курда међу муслиманима, били највећи подржаваоци Америке и Немачке. Међутим, они то никада нису радили; они непрекидно покушавају да убеде свет да 1.600.000 Албанаца има право да направи своју државу, а да више од 2 милиона Срба, колико је живело у БиХ и Хрватској, ни у којим условима нема право на аутономију, а камоли нешто више“, каже Антић.
Шварц-Шилингова изјава је у неку руку чудна, додаје он, јер је период када је он био високи представник у БиХ био нека врста умирења у односу на његовог претходника Педија Ешдауна.
„Он је и онда био третиран као политичар који из пензије долази ту, сада је прошло још додатних десетак година и сада је гори и агресивнији него што је био када је био у БиХ. То је, по мом мишљењу, мало чудно, али боље што је сада такав, него да је онда био такав“, сматра Антић.
Једини начин да се Немачка солидарише са западним савезницима у руско-америчком сукобу је однос према Балкану. На сваком другом месту, она се суочава са ограничењима, било уставним, било традиционалним или економским, објашњава Антић.
Високи представници, укључујући и Шварц-Шилинга, имали су велику моћ у БиХ и деловали су интензивно и деструктивно на прилике у тој земљи, сматра политиколог Јелена Вукоичић. Све што су радили било је противно интересима српског народа и РС у циљу унитаризације и претварања БиХ у централизовану, бошњачку националну државу.
Након неуспеле реформе полиције 2006. таква политика у великој мери изгубила је утицај, додаје она. Данас је на сцени слична политика са Запада, али, како каже, ни приближно у оној мери како се радило раније.
Заједничко изјавама Шварц-Шилинга и других бивших високих представника, на пример Педија Ешдауна и Волфганга Петрича, јесте то што изгледа као да жале што нису успели да заврше посао до краја, наглашава Вукоичићева.
На сцени у БиХ влада, додаје, свеопшта антируска хистерија, а ту тврдњу поткрепљује чињеницом да од почетка године траје антируска кампања.
„Све што се говори о малигном руском утицају, исто као и када је случај са Србијом, нема везе са деструктивним утицајем, већ са жељом Американаца да у потпуности елиминишу било какав руски утицај са Балкана. Они желе да ту нема никаквих односа, али бојим се, када је у питању РС, да би то ишло много даље од удаљавања Русије, да би први корак био елиминисање Русије, а други корак, хајде да не идем тако далеко да кажем елиминисање РС, али свакако умањење ингеренција РС и њено могуће утапање у централизовану БиХ“, каже Вукоичићева.
Истина је да је ситуација у БиХ осетљива и да та држава опстаје само уз помоћ међународне заједнице, међутим, када се прети ратом, та је претња увек упућена Републици Српској, додаје она.
„Бакир Изетбеговић да ће на наводну агресију која би дошла из РС одговорити оружјем. Што се тиче РС, нико никада не прети ратом. Значи, имамо потпуно шизофрену, спиновану политику која долази са Запад и из Сарајева, где, наводно, РС прети њима, а они онда на то одговарају. У ствари, то је претња упућена РС. Понегде се индиректно прети Милораду Додику и Бањалуци да, због њихове некооперативности и одбијања да ураде све оно што Запад хоће, могу да буду у опасности“, објашњава Вукоичићева.
Американци и НАТО губе стрпљење због Додиковог одбијања да се БиХ прикључи Северноатлантској алијанси, а претње које се могу чути од Шварц-Шилинга и других званичника и политичара са Запада и из Сарајева срачунате су на опомињање званичника и грађана РС на то шта им се може догодити уколико не буду слушали наређења са Запада.
