Наиме, према писању портала „Евроактив“, Европска комисија ће, уз подршку Немачке, Француске и других богатих чланица, у среду представити предлоге у оквиру буџета за период од 2021. до 2027, којима ће сиромашније земље на истоку условити да поштују владавину права ради добијања финансијске помоћи, односно, финансијски фондови би могли бити повучени оним земљама које је не поштују.
Стеван Гајић са Института за европске студије оцењује да би овакав потез Брисела представљао чисту уцену источноевропских чланица Уније. Међутим, како каже, жељени ефекат Европске комисије ће изостати и додатно ће антагонизовати та друштва према доминантној идеологији која долази из Брисела.
„Ти народи, посебно ако су већ осетили неки први дашак слободе, неће желети да пристају на уцене, чак ни по цену лошијег животног стандарда. Са друге стране, капацитет ЕУ за уцењивање је сада далеко мањи, с обзиром на то да имамо Кину, надолазећу светску силу ’број један‘, бар када је реч о економији. То је земља са највишим потенцијалима која је спремна да ускочи и попуни простор који се празни поступцима Брисела“, категоричан је Гајић.
Према његовим речима, ова идеја бриселске администрације представља наставак онога што је у свом говору у Европском парламенту изнео француски председник Емануел Макрон када је најавио реформу ЕУ.
Међутим, додаје Гајић, реч је заправо о процесу дисолуције ЕУ који је почео са „брегзитом“, а можда чак још и пре тога, са Исландом који је завршио сва поглавља, да би Исланђани на крају одбили да се учлане у ЕУ. То је, сматра саговорник Спутњика, била прва ласта која је наговестила надолазеће проблеме ове сложене међународне организације.
На питање шта конкретно смета бриселским званичницима, па су спремни и на финансијске уцене како би „дисциплиновали“ лидере источноевропских земаља, Гајић каже да је у питању једна врсти „конзервативног рефлекса“ у друштвима Источне Европе, која боде очи Бриселу.
„Они нису спремни да тек тако ’прогутају‘ нешто што бисмо могли назвати ’неотроцкизмом‘ који долази из Брисела. Реч је о низу питања, а посебно је осетљиво питање хомосексуалних бракова и ЛГБТ идеологије која је била наметана свакој од земаља Источне Европе, као и да је постојао прећутни договор да је то један од ’манира доброг понашања‘ којим се одређено друштво квалификује да буде у заједници са Бриселом. Ту је наравно и питање миграната, на које су та друштва осетљива, пре свега Словачка, Мађарска и Пољска. Дакле, поклопило се неколико ствари наметаних из Брисела, које су изазвале одређену врсту бунта, што је резултирало гласањем за лидере ових земаља. Дакле, овакав начин погледа на свет је више реакција на изазов него што је нека кохерентна идеологија у овим земљама која се супротставља доминантној идеологији из Брисела“, објашњава Гајић.
Било која врста уцењивања, финансијског или неког другог, истиче Гајић, не може те земље да врати на колосек „европских вредности“, већ само да још више антагонизује та друштва.
„Мислим да се тај процес у доброј мери и код нас дешава. Наиме, те врсте манифестација којима се улази у клуб ’пристојних друштава‘ су од локалног становништва у Србији, Пољској, Чешкој и Мађарској виђене као нека врста наметања које је насилно, а све у име ’толеранције‘. Притом је јако тешко да се уопште искаже противљење таквим наметањима ’прихватљивог понашања‘, јер је то против неког бонтона који је такође неприметно ушао у све ове земље. Мислим, дакле, да постоји низ питања која изазивају непријатност код гласача у земљама источне Европе. У Мађарској смо то видели флагрантно, али исти је случај и са Пољском, па и Словачком и Чешком“, оцењује Гајић.
Наш саговорник верује да ће, уколико Брисел заиста одлучи да изврши финансијски притисак на „непослушне чланице“, такве мере бити контрапродуктивне. Међутим, додаје, то би такође Србији могло ићи наруку.
„Европска унија се претвара у кошмар којем се не види крај, па мислим да ће природна реакција земаља централне и источне Европе бити веће зближавање са Кином. Та земља има свежег новца за пласман и Источној Европи је понудила конкретну развојну шансу у оквиру пројекта ’Један појас — један пут‘, односно пројекта ’16 плус 1‘. Уколико Србија буде паметна, може се позиционирати као централна земља у оквиру тог пројекта, и да као неко ко је ван ЕУ, али поред ње, буде у том пројекту доминантна“, примећује Гајић.
