О томе колико је та оријентација због еколошких разлога а колико из економских, јер бизнис са обновљивим изворима енергије је веома профитабилан.
У емисији „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић је разговарала са др Александром Јововићем, професором на Катедри за процесно инжењерство и заштиту животне средине, а чули смо шта о индустрији „зелене енергије“ кажу и руски стручњаци: Игор Бризгунов, председник Руска асоцијација ветроиндустрије, Алексеј Хохлов, руководилац одељења „Електроенергија“ Енергетског центра пословне школе Сколково и Алишер Каланов, заменик руководиоца Инвестиционог одељења Роснано, руководилац блока развоја перспективних пројеката.
Саговорнике „Енергије Спутњика“ питали смо колико развој нових технологија и све јефтиније компоненте уређаја за производњу обновљивих извора енергије доприносе повећању производње? Тим пре што се у игру укључују и „играчи“ из других земаља, Русије на пример.
Очигледно је да ту постоји велико ривалство западних и кинеских произвођача. Поставља се питање да ли би било ефикасније да се „удружи памет“ ради масовније производње чисте енергије? Где је Србија у овом сектору и по производњи обновљивих извора енергије и по развоју индустрије која прати ове гране привреде?
Да је ова индустрија профитабилна види се по све већим процентима произведене „зелене енергије“, као и по томе што овај сектор озбиљно лобира против конвенционалних извора, угља и сирове нафте, али и нуклеарки. Очигледно је лоби произвођача обновљивих извора енергије веома јак, али има и аналитичара који сматрају да обновљиви извори нису баш „зелени“.
Оно што занима обичног човека је када ће опрема за обновљиве изворе енергије, топлотне пумпе или соларни панели, на пример, бити јефтинији и тако доступни већем броју индивидуалних корисника.
