Једно је извесно, Пашињан је мајстор трансформације и живи доказ да се упорност исплати: ни затвор, ни мали број гласова нису га током каријере одвратили од циља — освајања власти.
Нова баршунаста револуција тресе Јерменију — грме већ недељама медији на Западу, надајући се да ће то донети политички заокрет те земље и удаљавање од Русије. Такве наде је развејала изјава самог Пашињана после сусрета са посланицима Државне думе Русије у недељу. Смена власти у Јерменији неће довести до погоршања односа Јеревана с Москвом, те односе ништа не угрожава, поручио је Пашињан. Наше колеге из Думе, додао је, увериле су се да у унутарполитичким процесима нема и није могло бити завере против Русије.
Пашињан се истог дана састао и са председником земље Арменом Саркисјаном. Али пођимо редом.
Јерменија је 2015. године гласала на референдуму за промену система из председничког у парламентарни, чиме је тежиште моћи пресељено код премијера. Када је 9. априла истекао председнички мандат дотадашњем председнику Јерменије Сержу Саргсјану, који је на тој функцији провео тачно 10 година, његов наследник Армен Саркисјан одлучује да му повери дужност премијера.
То је био окидач за протесте под паролом „Учини корак, одбаци Сержа“, на чије се чело ставља Пашињан. Резултат: Саргсјан, прекаљени политичар и некадашњи командант јерменских снага у рату у Нагорном Карабаху, после шест дана проведених на месту премијера подноси оставку, а његова владајућа Републиканска партија саопштила је да неће истицати свог кандидата за премијера.
Из трке за новог председника Владе изашла је и друга по величини фракција у Парламенту, блок Царукјан, који је саопштио да ће подржати „народног кандидата“ за премијера, лидера покрета „Мој корак“ и шефа фракције партије Јелк (Излаз) Пашињана, кога је његова партија већ кандидовала за ту дужност.
Ако постанем премијер, први корак ће бити одржавање поштених и транспарентних парламентарних избора, већ је обећао опозициони лидер и додао да ће формирати „владу слоге". Најавио је и да ће бити истребљена корупција и успостављена владавина права, а да ће се потрудити да Азербејџан врати на конструктивни дијалог по питању Нагорног Карабаха. Биће такође, како је истакао, подигнута одбрамбена способност Јерменије и ојачана војска.
Како је вођа мале партије за мање од месец дана променио политички пејзаж земље, успевши да незадовољство народа усмери у правцу који га је избацио на врх? Пашињан ће првог јуна напунити 43 године. Уписао је новинарство на Јереванском државном Универзитету, али је пре завршетка студија искључен због критичких публикација у штампи. Наставља да ради у више листова, а био је главни уредник опозиционог листа „Ајкакан жаманак“.
Године 2008. био је члан предизборног штаба кандидата за председника и првог лидера земље Левона Тер-Петросјана, а кад овај губи изборе од Сержа Саргсјана, у Јеревану су почеле демонстрације против резултата избора. Протести су прерасли у нереде у којима је првог и другог марта те године погинуло 10 људи. Пашињан је оптужен да је организовао нереде, а следеће године предао се властима и осуђен је на седам година затвора. Касније је амнестиран и у мају 2011. ослобођен.
Већ наредне године улази у Парламент као посланик блока Јерменски национални конгрес, који је основао Тер-Петросјан. Касније се од те партије оградио, те је даље у Парламенту деловао као независни посланик. Прикључује се 2013. иницијативи Грађански договор која је прерасла у партију. Неколико месеци пре парламентарних избора 2016. године та партија, заједно с партијама Република и Просвећена Јерменија, формира блок Јелк, који је на парламентарним изборима априла 2017. године освојио 9 мандата. Исте године у мају Пашињан се кандидовао за градоначелника Јеревана, али је изгубио од кандидата Републиканске партије.
Како је онда, када је 31. марта ове године почео акцију пешачења „Мој корак“, да би спречио председника Саргсјана да постане премијер, за само месец дана стекао довољни кредибилитет и постао главни претендент на ту дужност? Поред евидентног незадовољства народа владајућом елитом, један од фактора је харизма и и организаторске способности „вечитог опозиционара“ Пашињана, али и његова лакоћа трансформације и мењања имиџа.
Као депутат уредно избријан и кратко подшишан, у оделу и са краватом, преко ноћи је оденуо маскирну униформу, пустио браду и прихватио имиџ револуционара. Многе у Јерменији његов нови изглед, све са повезом на руци, подсетио је на народног хероја земље, пољског командира с надимком Аво који је пао у борбама у Нагорном Карабаху 1993. године. Пореде га и са револуционарним иконама „брадоњама“ Фиделом Кастром и Че Геваром. А онда, када се после вишенедељних протеста изборио за оставку Саргсјана, нова трансформација — уместо бунтовника, човек који позива своје присталице да поштују јавни ред и да деблокирају улице.
Сличну способност прилагођавања тренутним околностима Пашињан показује и кад је реч о спољној политици. Док је раније говорио да је Јерменија са Русијом „у односима оног који говори и оног који слуша“ и да његова земља „није добровољно, већ из морања“ ушла у Евроазијски економски савез (ЕАЕС), сада каже да не види проблем у томе да се у Јерменији налази руска база и да Јерменија неће изаћи из ЕАЕС-а и да је приоритет безбедност земље. „Питање о изласку из ЕАЕС-а се не поставља, али то не значи да тамо нема проблема“, рекао је Пашињан у Парламенту, да би неколико сати касније саопштио да је разговарао са помоћником америчког државног секретара за Европу и Евроазију Весом Мичелом. Како је навео на свом Фејсбук профилу, с Мичелом је размотрио питања везана за мирно и правно решавање унутарполитичке ситуације у Јерменији.
Пашињан је иначе ожењен новинарком Аном Акопјан с којом има сина и три ћерке.
