Ово је изјавио за Спутњик историчар Александар Раковић, који на нашу опаску да председник увек јавно критикује опцију „замрзнутог конфликта“ када је у питању КиМ, оцењује:
— Можда то Вучић каже зато што мисли да би они на Западу то волели да чују. Он нема слободу да назове догађаје и ствари правим именима. То је куповина времена од годину, две, десет, а може да буде и двадесет година. Треба да будемо стрпљиви. Та куповина времена може да чека неку радикалнију промену политичке ситуације у свету и видљивију подршку од ове какву Србија сада има у међународној заједници, а Србија има подршку. Ситуација је сада боља него што је била пре 20 година, а за наредних двадесет биће још боља. Нема брзих решења.
Може ли Европска унија да буде посредник у преговорима Београда и Приштине после изјаве Наталије Апостолове, која је позвала све земље ЕУ да признају независност Косова?
— То не сме да ради, јер ЕУ нема јединствен став. То је злоупотреба позиције, она је гласноговорник бриселске бирократије, а они су слуге Вашингтона. Није више могуће да избегнемо ЕУ као посредника, а Америка неће прихватити ту улогу, јер би то значило да и Руси могу да буду посредник, а они то не желе. Вашингтону је ово идеална ситуација да преко својих проточних бојлера у Бриселу диригују ситуацијом. Дуго сам био део Министарства вера СРЈ и Републике Србије. Бирократе ЕУ су стварно испод сваког интелектуалног и моралног нивоа.
Чему воде реципрочне мере између Србије и Хрватске које се тичу забране уласка министрима?
— То су све козметички потези. Хрватска интегрише нацију против Срба. Кораци које наша земља предузима према Хрватима делују ми мало смешно, јер с обзиром на то какав је тамо статус Срба, како се односе према Србима које су протерали, прошлости и Србима који су убијени током Другог светског рата, мислим да би наши одговори могли да буду много жешћи. Ипак, разумем и нашу власт, која мора да калкулише да Загреб не би блокирао неко поглавље за улазак у ЕУ, а у ствари се надам да тамо нећемо ни ући.
Шта можемо да очекујемо од скупова као што су Брдо—Бриони, где се састају и Александар Вучић и Хашим Тачи и Колинда Грабар Китаровић?
— Ништа, ја можда наступам мало с песимистичких позиција, али сам реалан, јер се професионално бавим историјом. Лако је сабрати један и један и повезати са неким догађајима из прошлости.
Колико је Балкан угрожен због преплитања интереса Истока и Запада?
— Сетите се изјаве у Конгресу САД генерала Скапаротија. Рекао је да су проблем сви Срби. Ми смо слободарски народ и природно је да имамо заштитника. Тај наш заштитник може да буде Русија, пошто су се са Запада показали као све, само не заштитници. Они једноставно хоће да нас униште, али ни Русија није довољно присутна. Заштитници са Запада лажу — обећају једно, а све се заврши епидемијама и искорењивањем читавих народа. Многи, нажалост, код нас прихватају ту лаж и мисле да ће нам, кад они дођу, бити боље. Дошли су после Петог октобра, и шта смо добили? Привреда је уништена, земља је избомбардована, наше банке практично више ни не постоје. Србија је пре Петог октобра, упркос свим тим проблемима које је имала, била слободна земља. Сада и наш циљ треба да буде да је ослободимо, што није лако, али нашим прецима је полазило за руком да се обрачунају и са империјама. Мислим да морамо да имамо мало више самопоуздања.
Од кога то можемо да учимо, ко је добар пример за то?
— Од својих предака. Не можемо да учимо лекције од латиноамеричких и далекоисточних народа. Треба да учимо од својих предака зато што имамо исту генетику, са истог смо поднебља, једемо исту храну, имамо исте идеале.
Да ли ви, као историчар, схватате да деца данас немају одакле то да уче?
— То може да буде проблем. Школски програм старог кова више не постоји, али то је једно од питања које треба да поставимо руководиоцима наше државе, који су одговорни и за програм РТС-а. Радио Београд је много бољи, али мање слушан. Кад гостујем на РТС-у, гостујем само на сателитском програму, а на првом и другом ме нема. Постоји, дакле, нека врста одбојности према ономе о чему бих ја могао да говорим. Не видим неко друго објашњење.
