Не хаје за оштре реакције украјинских званичника и појединих западних медија. „Значи, боје се“, примећује смирено и уз осмех.
Поклонску смо дочекали код манастира Крушедол на Фрушкој гори. Хтела је, открива, да говори за Спутњик баш ту, јер је чула да је то српска Света гора. Крхка, а опет јака, па и борбена кад се помене ситуација у Донбасу и догађаји који су се завршили референдумом грађана Крима о припајању Русији, за Србију и своје домаћине има само лепе речи.
„Све је некако блиско, домаће. Србија са својим православним храмовима, манастирима је јединствено место“, наводи руска посланица која је због своје лепоте али и бритког језика популарна не само у Русији. Ми смо, истиче, братске земље и друкчије не може бити.
У Крушедолу је радни дан, па нема много људи, али има туриста, овога пута из Француске. После поподневне литургије Поклонска обилази манастир и разговара са монасима. Један од њих је препознаје. Драго му је кад год дођу Руси у манастир а сам је, каже, пре више од 40 година у Паризу учио иконопис од монаха руског емигранта.
Да је српског порекла Поклонска је сазнала давно од прабаке Катарине Гаврилове, „бабуље Каће“.
„Умрла је кад сам имала 12 година, 1992. А живели су у место Славјаносербск у Луганску. Ту су се доселили из Србије. Колико се сећам из детињства, то је било однекуд из Војводине“, прича Наталија Поклонска, објашњавајући да је зато овога пута обишла после Београда управо Војводину — Нови Сад и Фрушку гору. „Таква лепота и благодат. Ово је специјално место.“
Није овога пута успела да утврди из ког тачно места је пореклом њена породица, али додаје да ће се трудити и да ће „ако буде Божја воља, то и сазнати“.
Прабакин отац погинуо је негде 1916. у Пољској код Бјалистока, служећи цару Николају Другом. Препричава породичну шалу да кад год би дошао на одсуство доносио би поклоне лично од цара, а њеној прабаки још једног брата или сестру.
У Србију је, како додаје, дошла пре свега да види земљу својих предака и зато види као израз немоћи примедбе које је поводом њене посете ставио нашој земљи украјински амбасадор у Београду, који је подсетио да је против ње у Украјини на снази потерница због „угрожавања територијалног интегритета земље“.
„Министарство спољних послова Украјине по ко зна који пут беспотребно прича глупости, као узгред и актуелни руководиоци који су 2014. преотели власт у Украјини. Желела бих да подсетим представника Украјине да је веома много званичника Украјине који су извршили државни преврат, на руским потерницама због ратни злочина, између осталог и над украјинским народом“, наглашава Поклонска уз оцену да оно што кијевска власт ради представља „фактички геноцид на украјинским народом“. С горчином констатује да се уништавају читава насеља на југоистоку Украјине, сакате деца, а председник Порошенко каже да ће „његова деца ићи у школу, а деца Донбаса седети у подрумима када они буду бомбардовали несрећни Донбас“.
Пошто су, каже, те власти покрале грантове, добијене од газда које њима управљају као марионетама, не преостаје им ништа друго до да галаме и причају како су незадовољни што је она дошла у Србију. На питање погађају ли је речи украјинског амбасадора одговара:
„Мене погађа само дрскост јер данас је украјинска власт криминална. Она наставља да се бави кривичним делима. Конкретно, представници украјинских власти претворили су се у обичне лопове. Дошло је дотле да краду људе и користе их као таоце за своје политичке циљеве. Односно, државу која се некад развијала претварају у пиратску: краду бродове, краду људе“, каже Поклонска, прогнозирајући да „такве криминалце чека само један крај, а он је недвосмислен — лопов треба да заврши у затвору“.
Наша саговорница, међутим, не очекује да ће се такво понашање Кијева брзо завршити и предвиђа:
„Они ће још дубље да огрезну у чланове кривичног кодекса међународног права, да то буде за трибунал, а онда ће у сваком случају морати да одговарају — за све оне злочине које су извршили против украјинског народа, за то што су растурили земљу, за то што уништавају све што је руско у Украјини, за то што се баве геноцидом у Украјини. У сваком случају, мораће да плате. У историји је било много таквих случајева“, каже, а на питање да ли то значи да очекује да ће за њих бити формиран неки трибунал, одговара: „Уверена сам у то“.
Подсећа и на драматичне тренутке 2014. и све оно што је претходило одлуци Кримљана да на референдум кажу „да“ уласку у Русију. Кад се у Украјини догодио државни преврат, радила је у Кијеву и као тужилац регистровала сва кривична дела која су се тамо вршила. Одлуку да се врати на Крим, где су јој живели родитељи и ћерка, донела је, истиче, јер „није хтела да служи фашистима“.
„Чак су и пароле које су извикивали у Украјини, у Кијеву биле погрдне, или ако би неко проговорио руски једноставно би га убили. И убијали су. Спаљивали су наше војнике Беркута, поливали их молотовљевим коктелима. Вршили су злочине усред бела дана, на улици“, присећа се Поклонска. По повратку на Крим обратила се Сергеју Аксјонову који је у том тренутку био на челу Савета министара Аутономне републике Крим. „Уочи референдума трудили смо се да урадимо тако да на Крим не дођу они исти криминалци са фашистичким обележјима, свастикама да не би убијали наше људе. А задатак Десног сектора, украјинских националиста, био је управо тај: да униште Кримљане, да ништа руско не остане на тој земљи“, образлаже наша саговорница.
А, како додаје, Крим је одувек био руски. „Тамо је сваки педаљ земље натопљен нашим патриотизмом. Шта је све Крим преживео, колико се бранио и немогуће је да се то не осети кад сте тамо. Крим је увек говорио руски“, каже. Истиче као посебно важно да референдум на Криму није спровела Русија већ легитимна власт Аутономне републике Крим, није гласала Русија, већ грађани Украјине и зато, како примећује, „они што данас вичу о анексији, не знају шта причају“.
„Како могу Кримљани да анектирају властиту домовину? Немогуће је окупирати своју земљу“, каже, прецизирајући да је референдум спроведен у складу с Повељом УН и према захтевима украјинског Устава и устава Аутономне републике Крим.
На питање да ли се плашила за живот свог детета и својих родитеља каже да је, наравно, било страха али је требало бранити своју домовину и мислити у каквим условима ће живети и школовати се деца на Криму. „По Украјини данас шетају фашисти. Ветерани Великог отаџбинског рата не могу чак да изађу на улицу на Дан победе јер их бију, вређају и понижавају, а украјински националисти излазе у својим срамотним униформама у којима не би смели да се појаве“, критикује Поклонска.
Посланица Думе је због своје улоге и ставова кад је реч о припајању Крима Русији на црној листи ЕУ и САД, а ту чињеницу овако коментарише:
„Част је бити Кримљанка, а то што сам на списковима САД и наших других западних партнера говори о томе да сам на правом путу. Браним националне интересе, желим да Русија доживљава процват, желим да на Криму на мом руском језику говоре моја деца, да се поносим својом историјом, великом победом 1945, да се поносим својим прецима. Желела бих да иста тако буде и у Србији јер и она чува своје националне интересе“, поручује Наталија Поклонска.
