„Производили смо и складиштили ’новичок‘ (А-234), додуше у малој количини. Знамо и где и када. Нећемо бити лицемерни. Не треба лагати о томе“, рекао је Земан.
Ово није први пут да је председник Чешке одбио да буде на линији Запада и подржи фабриковане теорије западних политичара. Његове ставове и покушаје да сачува какву-такву независност земаља Централне и Источне Европе, неслагање са политиком ЕУ и критике на рачун појединих поступака западних сила, многи тамошњи медији су тумачили као „гурање прста у око“ Западу.
Ево кратког подсећања на изјаве Милоша Земана због којих се овај 74-годишњи политичар великог искуства и образовања, којег народ обожава а елите не подносе, неће још дуго наћи на западној листи омиљених источноевропских лидера.
О дебилима и грешкама
Запад је потпуно променио Блиски исток ушавши у Ирак, Либију и сада у Сирију, рекао је априла ове године председник Чешке на државном радију Ф1.
Он је навео да су западне државе ушле у Ирак под изговором да држава има оружје за масовно уништење које није пронађено. Земан је нагласио да Запад није извукао никакве закључке и умешао се у унутрашње ствари Либије, а сада у тој земљи нема Владе и преко њене територије иду хиљаде миграната у правцу Европе.
Затим су западне државе ушле у Сирију, додао је Земан, где се влада Башара ел Асада бори против исламских екстремиста.
„Интелигентан човек направи једну грешку и не понавља је више. Човек са ниским коефицијентом интелигенције, то јест дебил, прави две грешке једну за другом. А шта рећи за оне који праве исту грешку три пута?“, рекао је Земан.
Русија није претња
Почетком ове године Земан је категорично одбацио наводе да је Русија утицала на јесење парламентарне или на јануарске изборе за председника Чешке и оценио да Русија за његову земљу не представља безбедносну претњу, јер Чешку штити чланство у Европској унији и у НАТО.
Лицемерна ЕУ
Председник Чешке изјавио је у септембру прошле године „да су економске санкције уведене Русији због анексије Крима постале комичне када се ЕУ побунила против америчких санкција Русији. Земан је нагласио да решење види у укидању санкција Русији, а као илустрацију колико санкције нису никад решиле ниједан проблем навео је пример америчких санкција Куби.
Већ у новембру 2017. године Земан је ову изјаву допунио оценом да ЕУ показује „лицемеран приступ“ по питању антируских санкција.
Непромишљена ЕУ
Јуна прошле године узбунио је бриселске званичнике рекавши да је излазак Чешке из ЕУ могућ и у теорији и у пракси, а услов је да „парламент усвоји предложени закон о расписивању референдума“.
Он је истакао да би референдум подржао због тога што је снажни заговорник директне, а не представничке демократије, али је додао да би гласао против изласка из ЕУ.
Октобра прошле године Земан је изјавио је да, упркос свим примедбама на неке кораке ЕУ који су „непромишљени па чак и бесмислени“, Унија јесте судбина Чешке.
Косово
На самиту шефова држава Вишеградске групе у Сексарду на југозападу Мађарске председник те земље Јанош Адер заложио се за бржу интеграцију земаља Западног Балкана у Европску унију. Земан је међутим подсетио да нису све државе ЕУ признале Косово и да и он дели њихову резервисаност.
Двоструки аршини
Поводом референдума у Каталонији, Земан је изјавио да се међународна заједница руководи двоструким аршинима када је прихватила кршење територијалног интегритета Србије и прихватила отцепљење Косова, а исту ствар на Криму назвала нелегалном анексијом од стране Русије, док је против независног Курдистана.
Унија не чува спољашње границе
Европској унији Земан је замерио и то што није у стању да чува своје спољашње границе пред нелегалном миграцијом, а заложио се и за то да Чешка пређе на евро, али „тек када Грчка изађе из кризе и почне да отплаћује своје дугове како не би морали да их плаћају чешки порески обвезници, или онда када ЕУ због неплаћених дугова Грчку избаци из еврозоне“.
Савијање кичме
Чешки председник није се либио да каже да је уверен да је долазак миграната у Европу организован.
Он је упозорио да „ако Чешка савије кичму и попусти уценама ЕУ да прими муслиманске избеглице, од ње ће се тражити све више“.
Како ја навео, „када нека земља одустане од свог права да одлучује кога ће примити на своју територију, остаје без суверенитета“.
