Пројекције за потражњу за транспортним горивима остају постојане, пише агенција „Платс“, а из организације „Фјулс Јуроп“ процењују да ће у 2040. години и даље бити потражње за течним горивима у секторима комерцијалног транспорта, авио и поморског саобраћаја и петрохемијском сектору, али да је могуће да ће веома нагло бити смањена потрошња бензина, што ће осетно утицати на конкурентност европских рафинерија — претежно усмерених на производњу тог горива, а вероватно и сам опстанак неких од њих.
У Европи је последњих година затворен велики број рафинерија. Да ли је у питању само велика конкуренција и ЕУ регулатива, која намеће трошкове због емисија штетних гасова, које прекоморски конкуренти немају, питања су на које је Јелица Путниковић у емисији „Енергија Спутњика“ покушала да добије одговоре од др Озрена Оцића, консултанта за прераду нафте и редовног професора Факултета за инжињеринг и интернационални менаџмент Европског универзитета у Београду.
Све чешће се чују коментари да рафинеријско пословање у Европи угрожава допремање готових деривата из САД, Русије и Азије, али и да је кривац за кризу у рафинеријском пословању све већа забринутост у западноевропским земљама за еколошки проблем планете и протеривање аутомобила који троше дизел. Међународна агенција за енергију (ИЕА) процењује пад потрошње нафте у Европи на 6,5 милиона барела на дан до 2040, са 11,1 милиона барела дневно у 2017. години.
Ипак, европски прерађивачи нафте убеђени су да ће потражња за њиховим горивима трајати деценијама, упркос томе што електрична возила почињу да продиру у кључно транспортно тржиште. Истовремено, климатске политике почињу да утичу на регионалне продаје дизел возила. Произвођачи дизел аутомобила најављују унапређивање мотора који троше ову врсту горива. Саговорника „Енергије Спутњика“ питамо хоће ли се, на еколошком плану, битка убудуће водити између дизелаша и бензинаца, или ће им највећа конкуренција бити такозвана „зелена“ горива и електрична енергија?
Стручњаци све чешће истичу да рафинерије не могу да опстану на тржишту само као прерађивачи нафте, односно, да ће европске рафинерије морати да се преоријентишу на производњу чистих горива, биогорива и електричне енергије.
За Србију су веома битни одговори на питања: где су у тој причи НИС и Рафинерија нафте у Панчеву? Шта НИС добија другом фазом модернизације Рафинерије нафте у Панчеву, тј. изградњом постројења за дубоку прераду са технологијом одложеног коксовања? Шта НИС, односно његов већински власник „Гаспромњефт“, чини да унапреди свој рафинеријски бизнис у Србији и одупре се овим проблемима?
Саговорника „Енергије Спутњика“ питали смо и како оцењује ситуацију у региону, Хрватској на пример, где су страсти због затварања рафинерије у Сиску опет узавреле.
