УЖИВО Цене нафте највише од почетка априла, пале акције на берзама после изласка Емирата из ОПЕК-а

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је данас да немачки канцелар Фридрих Мерц не зна о чему прича када износи ставове о рату против Ирана.

Трамп је истакао да он тренутно ради нешто са Ираном што су друге нације, или председници, требало да ураде одавно.

"Није ни чудо што Немачка стоји тако лоше, и економски и на било који други начин", закључио је Трамп у објави.

Цене нафте данас су порасле и то седми пут заредом, чиме су достигле највиши ниво од почетка априла.Поред блокаде Ормуског мореуза, на скок је утицао и изненадни излазак Уједињених Арапских Емирата из Организације земаља извозница нафте ОПЕК плус, пренео је Трејдинг економикс.

Цена нафте Брент кретала се на нивоу од 112 долара по барелу, а америчка сирова нафта WTI на око 100 долара по барелу.

Мањи европски аеродроми могли би да се суоче са озбиљним проблемима опстанка уколико несташице авионског горива, изазване кризом на Блиском истоку, доведу до масовног отказивања летова, упозорио је данас Савет аеродрома Европе.

Иако авио-компаније тренутно не пријављују проблеме са снабдевањем у уобичајеном периоду од четири до шест недеља, рат Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана и практично затварање Ормуског мореуза довели су до удвостручења цене авионског горива. То је већ приморало неке превознике да откажу летове.

Савет аеродрома Европе саопштио је да су регионални аеродроми најугроженији и да се суочавају са егзистенцијалном претњом уколико авио-компаније смање капацитете и подигну цене карата, јер је потражња на тим линијама изузетно осетљива на цену.

Генерални директор Савета аеродрома Европе Оливије Жанкове истакао је да се мањи аеродроми још нису опоравили од последица пандемије ковида 19, јер је саобраћај и даље око 30 одсто испод нивоа из 2019. године, док су већи аеродроми већ забележили опоравак и раст.

Удружење упозорава и да би ситуацију додатно погоршала пуна примена система уласка и изласка из Европске уније (ЕТИАС), који предвиђа обавезно давање биометријских података држављана трећих земаља. Зато позивају да се систем привремено суспендује уколико дође до великих гужви.

Акције на европским берзама данас су пале, док су инвеститори процењивали развој ситуације у вези са мировним предлозима Ирана. Тржишта је додатно уздрмала и одлука да Уједињени Арапски Емирати напусте Органиазцију земаља извозница нафте ОПЕК.

Паневропски СТОXX 600 затворио је дан с у минусу од 0,4 одсто, при чему је већина сектора забележила негативне резултате.

Индекс Франкфуртске берзе ДАX пао је за 0,3 одсто, с француски ЦАЦ 40 за 0,5 одсто, док је лондонски ФТСЕ 100 порастао за 0,1 одсто.

На корпоративном плану, акције швајцарске компаније „Новартис“ порасле су упркос слабијим резултатима од очекиваних, док је британски енергетски гигант БП забележио раст након што му је добит у првом кварталу надмашила прогнозе.

С друге стране, британска банка „Берклис“ ослабила је након губитака у вези са кредитном изложеношћу, док је „Ербас“благо ојачао после објаве пословних резултата.

Пажња инвеститора усмерена је и на геополитичке околности, након што је потврђено да су амерички председник Доналд Трумп и његов тим разматрали предлог Техерана о поновном отварању Ормуског мореуза у случају окончања сукоба и укидања америчке блокаде.

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) срушиле су данас велики систем тунела Хезболаха у граду Кантара на југу Либана, а масовну контролисану експлозију регистровао је и систем за упозоравање на земљотресе.

Геолошки завод Израела саопштио је да је масовну контролисану експлозију регистровао систем за сеизмичко упозоравање, али да нису биле активиране сирене упозорења, преноси Тајмс оф Израел.

Снажне експлозије чуле су се широм подручја око града Кантара.

Светска банка у данас објављеном извештају упозорава да ће рат на Блиском истоку изазвати снажан раст цена енергената за 24 одсто у 2026. години, док ће укупне цене роба скочити за више за 16 одсто, што ће додатно подстаћи инфлацију и успорити глобални економски раст.

Како се наводи у извештају, због рата је дошло до једног од највећих шокова у снабдевању нафтом, уз почетни пад глобалне понуде од око 10 милиона барела дневно.

Напади на енергетску инфраструктуру и поремећаји у транспорту кроз Ормуски мореуз, којим пролази око 35 одсто светске поморске трговине сировом нафтом, додатно су погоршали ситуацију, наводи Светска банка.

Цена нафте Брент већ је средином априла била виша за 50 одсто виша него на почетку године, док се за 2026. прогнозира просечна цена од 86 долара по барелу, у односу на 69 долара у 2025. години.

Иран ће дозволити пролаз Ормуским мореузом у Персијском заливу након окончања рата против Сједињених Америчких Држава и Израела само у складу са протоколима који ће штитити безбедност Ирана, изјавио је данас заменик министра одбране те земље Реза Талаеи Ник.

Говорећи на састанку министара одбране земаља Шангајске организације, он је рекао да Иран препознаје међународну забринутост због тренутних ограничења која је увео на пролаз кроз Ормуски мореуз, али истакао да су ограничења одговор на америчко-израелске нападе на земљу, који су почели крајем фебруара и заустављени прекидом ватре 8. априла, преноси телевизија Пресс.

Он је навео да ће Иран дозволити комецијалне пролазе мореузом ако рат буде трајно престао.

Супертанкер који плови под јапанском заставом, који је превозио два милиона барела сирове нафте, успешно је прошао Ормуским мореузом након што је добио дозволу иранских власти за пролазак.

Реч је о танкеру Идемицу Мару којом управља подружница јапанске рафинерије, и прошао је кроз мореуз након што је више од недељу дана био усидрен у близини Абу Дабија, преноси телевизија Пресс.

Танкер је превозио сирову нафту утоварену из саудијског терминала Џуајма почетком марта.

Сматра се да је ово први пут да се брод за превоз нафте повезан са Јапаном креће кроз водени пут од почетка рата 28. фебруара.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је данас да је Иран у „стању колапса“ и да је та земља од Сједињених Америчких Држава затражила да одмах отвори Ормуски мореуз.

„Иран нас је управо обавестио да су у колапсу. Желе да отворимо Ормуски мореуз што пре, док ће они покушати да разреше ситуацију везану за своје лидере, што мислим да су у стању да учине“, написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Истина.

Трамп је претходно рекао да вероватно неће прихватити најновији предлог Ирана за окончање сукоба, који подразумева поновно отварање Ормуског мореуза уз одлагање решавања питања нуклеарног програма.

Према наводима извора упознатих са ситуацијом, Трамп је свој став изнео током састанка са високим званичницима националне безбедности, истичући резервисаност према плану који је Техеран доставио претходних дана.

Након састанка није прецизирано који ће бити наредни кораци администрације, а амерички званичници су изразили забринутост због могућих подела унутар иранског руководства и нејасноћа око коначног доносиоца одлука.

Блокирање пловидбе Ормуским мореузом не може да се оправда и користи као средство притиска, изјавио је портпарол Министарства спољних послова Катара Маџед Ал Ансари.

"Наш став је био јасан од првог дана. Сваки сукоб у региону треба решити за преговарачким столом. И веровали смо у процес преговора и подржавали смо га и наставићемо да подржавамо дипломатско решење", рекао је Ал Ансари, преносе медији.

Говорећи о посредничкој улози Пакистана у преговорима о окончању рата Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана, он је рекао да Катар координише са Пакистаном.

"Не морамо да ширимо круг преговора, подржавамо посредовање Пакистана. Проблем није у посреднику", рекао је портпарол.

Ирански Савет за националну безбедност одобрио је привремени план којим се компанијама омогућава приступ глобалном интернету уз мања ограничења, саопштио је данас портпарол владе иранским медијима.

Одлука је донета након вишенедељног прекида интернета који су власти увеле од почетка рата са Сједињеним Америчким Државама и Израелом, преносе медији.

Према подацима организације која прати и анализира стање интернета широм света Нет Блокс, већина грађана Ирана у последњих 60 дана није имала приступ глобалној мрежи, док је само мањи број корисника могао да користи скупе и напредне ВПН сервисе за заобилажење рестрикција.

Портпаролка иранске владе Фатеме Мохаџерани изјавила је да је Савет одобрио програм "Интернет Про" ради очувања пословања у кризним условима, али није прецизирала када је мера уведена.

"Када надлежне институције прогласе повратак нормалним условима, промениће се и стање интернета", навела је она, додајући да влада разуме захтеве грађана и сматра приступ интернету грађанским правом.

Власти су први пут увеле потпуни прекид интернета 8. јануара током антивладиних протеста, након чега је приступ постепено нормализован у фебруару, да би поново био ограничен након почетка америчких и израелских удара на Иран 28. фебруара.

Сједињене Америчке Државе више нису у позицији да намећу своју политику независним државама, изјавио је портпарол иранског Министарства одбране Реза Талаеи-Ник.

Говорећи по доласку у Бишкек на састанак министара одбране Шангајске организације за сарадњу (ШОС), Талаеи-Ник је оценио да је "истрајност иранског народа и оружаних снага" показала свету да Вашингтон више нема капацитет да "диктира" политичке правце другим земљама, преносе медији.

Први танкер са течним природним гасом (ЛНГ) прошао је кроз Ормуски мореуз након вишенедељног прекида саобраћаја изазваног сукобом у региону, наведено је у Извештају о праћењу бродова.

Како је наведено, танкер "Мубараз", који је почетком марта укрцао терет на острву Дас у Уједињеним Арапским Емиратима, поново се појавио западно од Индије након што је недељама био неактиван у Персијском заливу и престао да емитује сигнал крајем марта.

Саобраћај кроз ову руту био је готово потпуно обустављен током претходна два месеца због растућих тензија и међусобних блокада Ирана и Сједињених Америчких Држава.

Подаци су показали да је брод раније сигнализирао Кину као крајњу дестинацију, уз процењени долазак средином маја.