Пре свега, следи именовање нове владе, о чијем саставу у медијима има пуно спекулација, а главно питање је да ли ће Дмитриј Медведев остати на месту премијера.
Очекује се да ће Путин одмах после инаугурације објавити име кандидата за место председника владе. Извори из Кремља наводе да Медведев има велике шансе да остане на тој позицији, јер је председник задовољан његовим радом, али да коначан одговор на то питање у овом тренутку „знају само Путин и Медведев“.
Ипак, највеће интересовање шире јавности влада за Путинове планове везане за области социјалне политике и економије. Током обраћања Федералној скупштини, Путин је јасно ставио до знања да ће подстицај економској развоју бити у великој мери повезан са великим државним улагањима у инфраструктуру, образовање и медицину. Због тога многи аналитичари очекују да ће он одмах после инаугурације потписати указ економског развоја Русије за наредних шест година.
„Очекујем детаљну имплементацију програма, који је обелодањен у обраћању Федералној скупштини Руске Федерације. То су реформе које се односе на социјалну сферу: изградњу инфраструктуре и стамбених јединица, повећање БДП-а по глави становника, имплементацију различитих програма усмерених на повећање благостања становништва. Очекујем прилив нових кадрова у државне институције тј. кадровску реформу, која ће отворити пут новој генерацији државних функционера. Ово је неопходно у условима када је пред земљу постављен задатак економског, политичког и технолошког напретка“, рекао је за Спутњик политиколог Андреј Манојло.
Путин је у годишњем обраћању народу изнео конкретне планове и поставио задатке, а један од приоритета нове владе биће побољшање животног стандарда руских грађана.
Такође је рекао да је до 2025. године укупан БДП потребно повећати један и по пут, наводећи да је то „изузетно тежак задатак, али да је Русија у стању да га реализује“.
Путин је поручио и да је Русији неопходан програм развоја градова и осталих насељених места широм земље, повећање могућност куповине стамбених јединица, као и повећање примања пензионера како би се умањила разлика између висине пензије и плате коју је запослени примао пре одласка у пензију. То је, како је додао, „дуг државе и главни задатак нове владе“.
У наредних шест година Русија за очување наталитета мора да издвоји најмање 3,4 милијарде рубаља, што је око 50 милијарди евра, због чега ће буџет бити повећан за 40 одсто у односу на претходних шест буџета, изјавио је Путин.
Важан задатак је и да се побољша здравствена заштита и повећају плате здравственим радницима, по узору на највеће светске стандарде. Руски председник је навео и да је за развој земље неопходно повезати целокупну територију земље савременим видовима комуникације.
Западни медији спекулишу да Путин новим „мајским указима“ планира да умањи војни буџет и да та средства уложи у здравство, образовање и инфраструктуру. Реч је о суми од 162 милијарде долара.
Међутим, руски аналитичари сматрају да то неће бити реализовано путем „резања“ војног буџета, већ оптимизованим економским програмима.
„Ако говоримо о унутрашњој политици, много зависи од тога колико ће Русија бити конкурентна са становишта економије и развоја савремених технологија. Санкције нису нанеле велику штету руској привреди, јер смо у многим сферама успели да увозне производе заменимо домаћим или бар да минимализујемо губитке због повлачења неких играча са руског тржишта. Међутим, ако говоримо о савременим технологијама, и даље постоје одређени ризици, а то се односи на информациону технологију и машиноградњу, па чак и на војну сферу“, каже за Спутњик руски аналитичар Александар Сафонов. По његовој оцени, то може бити један од главних изазова за Русију у наредних шест година, а осим тога, озбиљно се треба односити и према демографским и миграционим питањима.
Политиколог указује да је главни проблем са којим се суочава Русија „одређена изолација“ на међународном плану.
„Потребно је изаћи из ње и постићи компромис са западним земљама, поштујући истовремено наше националне интересе. То се такође односи и на изазове повезане са антируским санкцијама — потребно је ставити тачку на тај рат санкцијама, а притом не нанети штету нашим сопственим интересима. Осим тога, један од главних спољнополитичких задатака је и окончавање сиријске кампање са што мањим губицима“, додао је Сафронов.
Андреј Манојло сматра да Русија мора да води офанзивну спољну политику.
„У нашој спољној политици, као што је показао случај ’Скрипаљ‘ и други слични догађаји, недостаје више офанзиве. Када нас нападају, ми се често правдамо, а у ствари не би требало да реагујемо на политичку агенду коју стварају САД и Велика Британија, већ да је сами стварамо. Очекујем да ће Путин, који је већ започео кадровску реформу, направити добар избор и пронаћи људе који имају иницијативу и који су спремни да се ухвате у коштац са свим изазовима. Због тога, ако говоримо на пример о Сирији и Украјини, без офанзивне спољне политике ти сукоби ће постати замка за Русију. Не треба се надати да ће све само по себи проћи. Потребна су активнија спољнополитичка дејства“, сматра Манојло.
Подсетимо, Путин је, обраћајући се Федералној скупштини, представио најмодерније типове стратешког наоружања који немају пандана у свету, истичући да је раст војне снаге Русије гарант мира у свету.
Руски председник је такође поручио да „Русија не тражи непријатеље, већ да су јој потребни пријатељи“, али да ће бранити своје националне интересе.
