Париз не тражи оставку председника Сирије Башара ел Асада, кључни задаци треба да буду искорењивање тероризма у земљи, изјавила је амбасадорка Француске у Русији Силвија Берман и нагласила да су захтеви о „безусловном одласку Башара ел Асада“ скинути са дневног реда и да Париз оставља сиријском народу право избора сопствене будућности.
Стање на терену закочило Запад
Већ неко време, годину-две, према констатацији Милана Игрутиновића са Института за европске студије, присутна је одређена тежња кључних западних земаља које су повезане са сукобом у Сирији, пре свега у САД, Француској и Великој Британији, да се не инсистира, као на почетку рата, на томе да је одлазак Асада са власти нужан предуслов мира. Или, да више није нужно исходиште преговора и мировног процеса који се води на два колосека — у Женеви и у Астани.
„Руска интервенција 2015. и политички сукоб Турске са једном групацијом западних земаља и покушај пуча довели су до тога да комплексни циљ Запада да Асад мора отићи просто више није известан с обзиром на стање на терену, а стога није ни политички опортун“, прецизира Игрутиновић.
Због тога, према његовом мишљењу, изјава француске амбасадорке није изненађење, и само представља јаснију потврду онога што смо могли да уочимо у последње време, као тренд и као благу промену.
„Оно што је кључно јесте како се такве ствари могу преточити у праксу и да ли ће имати последице на ова два мировна процеса који су заправо конкуренти један другом и од којих није јасно који ће на крају бити тај који твори некакав нови поредак у Сирији. Мислим да се већина и посматрача и актера на терену слаже да ће Асад на неки начин остати на позицији на којој јесте, макар за први период након успостављања каквог-таквог мира у Сирији“, јасан је Игрутиновић.
Одлазак председника Сирије са те позиције, подвлачи саговорник Спутњика, више није део практичне политике чак ни највећих ривала са Запада.
„Америчка политика у суштини више није ефективно усмерена на рушење Башара ел Асада, већ они покушавају да задрже стечене локалне позиције на североистоку земље са курдским групама где се налазе америчке специјалне снаге и на чијем ободу америчке и савезничке ваздухопловне снаге врше честе ваздухопловне ударе. Дакле, Америка се пребацила на вођење локалне политике у Сирији уместо на то да покуша да кроз програме обуке и наоружавања разних побуњеничких група помогне том целом протесту опозиције, који јесте имао за циљ склањање власти. Мислим да то заправо више није политичка тема“, тврди Игрутиновић.
Иран, тренутно највећи добитник
Асад је у позицији која је тренутно најјача у последњих неколико година, јер је, подсећа саговорник Спутњика, освојио пуно делова територија, успео да сузбије разноразне опозиционе групе и да његова позиција буде довољно јака и на неки начин легитимизована у очима шире међународне заједнице.
„Тренутно се, осим Русије и Асада, победником у Сирији може сматрати и Иран са овим пресеком стања. Иранске јединице су већ значајно укључене и у Асадове војне снаге и већ одавно држе поједине делове фронта. Политички утицај Ирана је порастао, присуство Ирана тако близу Хезболаху, тако близу Ираку и тако близу Израелу је из перспективе Израела већ озбиљна претња, али је то, ако занемаримо сиријску ситуацију, главни регионални ефекат читавог рата“, указује Игрутиновић.
Уколико занемаримо људску несрећу и хуманитарну кризу, геополитички гледано, Иран јесте тренутно највећи регионални добитник, понавља он, уколико се стање нешто више не промени у наредних годину-две или колико већ.
