Суштина Споразума из 2015. године је та што је њиме наметнуто такво ограничења нуклеарног програма Ирана које га онемогућава да произведе бомбу, а у замену је добио укидање већине америчких и међународних санкција. Али Споразум има низ временских ограничења.
Према његовим одредбама, Иран може да одржава залиху од само 300 килограма ниско-обогаћеног уранијума, док је некада имао и 100.000 килограма високо-обогаћеног уранијума.
Иран може да обогаћује уранијум само до 3,67 одсто, који се може користити као гориво реактора, а то је далеко испод 90 одсто потребних за производњу оружја.
Споразум такође ограничава број центрифуга за обогаћивање уранијума које Иран може да користи и ограничава их на старији, спорији модел.
Иран је уз то изменио реактор за производњу „тешке воде“ тако да не може да произведе плутонијум и прихватио је да своје постројење за обогаћивање „Фордо“, дубоко у планини, претвори у истраживачки центар.
Дао је више приступа инспекторима Међународне агеције за атомску енергију и успоставио је систем који омогућава том телу УН да проверава и друга постројења.
Заузврат, светске силе су укинуле тешке економске санкције које су искључиле Иран из међународног банкарства и светске трговине нафтом. То је омогућило Ирану да купује комерцијалне авионе и склапа друге послове. То је такође одмрзло милијарде долара које је Иран имао у иностранству.
Споразум, међутим, не спречава Иран да тестира или испаљује балистичке ракете. Споразум има низ одредби о томе када истичу поједини рокови.
У осмој години, на пример, Иран може да почне да тестира до 30 напреднијих центрифуга, а тај број може у великој мери да порасте две године касније.
Петнаест година по склапању Споразума, потписаног 2015, окончавају се ограничења обогаћивања уранијума и величине залиха Ирана.
Током важења Споразума, Иран је ограничен на ниво на којем не може да произведе бомбу и, ако би договор данас пропао, стручњаци кажу да би Ирану било потребно бар годину дана да је направи. Ако Иран прекрши Споразум, санкције могу одмах поново да буду наметнуте.
Противници Споразума тврде да он омогућава Ирану да направи бомбу после престанка важења Споразума, али Иран је већ изричито у Споразуму обећао да то неће урадити.
Када се наврши 15 година, Иран може да има низ напредних центрифуга спремних да раде, ограничења залиха више неће бити, и онда би теоретски могао да се свесрдно баци у производњу високо-обогаћеног уранијума.
B 92
