Он је саопштио да је током разговора разматран евентуални састанак министара спољних послова у „нормандијском формату“ (за решавање ситуације у Донбасу, који укључује Русију, Немачку, Француску и Украјину).
„Немачке колеге имају своје идеје. Ми смо рекли да су министри, наравно ако се састану, у обавези да у најмању руку испуне оно што су им наложила тројица председника и канцеларка пре годину и по дана у Берлину — односно, да добију сагласност за повлачење снага и средстава у Луганску, што тренутно спречава украјинска страна упркос бројним потврдама ОЕБС-а о могућностима да се то учини“, нагласио је Лавров.
„А друга ствар је да се на папиру утврди тзв. Штајнмајерову формулу о давању специјалног статуса Донбасу и ступању на снагу закона о посебном статусу у контексту избора. Ово је минимум, без кога министри не могу да информишу лидере да часно обављају своје функције“, додао је он.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014.
Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
О транзиту гаса преко Украјине
Москва је спремна да одржи консултације с Кијевом о очувању транзита гаса из Русије у ЕУ преко Украјине након увођења у рад „Северног тока 2“, рекао је Лавров.
„Председник Владимир Путин је већ говорио, као и руководство ’Гаспрома‘ и Министарство енергетике, да нисмо против предлога да одређена количина транзита иде кроз Украјину. Најважније је да то буде економски оправдано, а не политички наметнуто. Спремни смо за такве консултације са украјинском страном“, истакао је руски министар.
„Али нема никакве сумње да је ’Северни ток 2‘ неопходан. То је економски оправдан и профитабилан пројекат за Европу. Довољно је напоменути да ће дужина цеви бити скоро дупло краћа од цевовода који сада стиже у Немачку преко Украјине, а трошак транзита биће један и по пута јефтинији“, додао је Лавров.
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити педесет пет милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.